Један од кулинарских амблема Бугарске има свој празник, а од 30. маја имаће и свој музеј. У суботу Горна Орјаховица ће се претворити у средиште шарене и укусне феште, у којој ће главни јунак бити Његова екселенција Горноорјаховски суџук. Суви месни деликатес у облику потковице вековима се производи у региону, претварајући се у обавезни мезетлук на свакој трпези где се пију вино и ракија.

Овогодишња суџук-фешта ће обрадовати бројне поштоваоце ове кобасице низом изазовних и занимљивих такмичења – ко ће најбрже ољуштити кобасицу, ко ће је исецкати на танке колутиће или ко ће је најбоље презентирати на тањиру. Кулминација ће бити покушај успоставити један својеврстан рекорд – организатори су припремили суџук дуг читавих 60 метара чија је судбина свакако предодређена – гости и становници Горне Орјаховице ће га појести до последњег резанца.

Суботњи дан остаће у историји и као дан када ће отворити врата прва музејска поставка посвећена суџуку. Дакле, већ свако може да се упозна са уређењем старинских, типичних за град радионица за производњу месне потковице, да види какав су алат користили стари мајстори и да пропрати „биографију“ суџука преко бројних фотографија. Једна од атракција је велика 3D фреска која оживљава стару месару.

Збирка је размештена у дворишту историјског музеја Горне Орјаховице, а на дан њеног отварања посетиоци ће пробати деликатесе три локална предузећа која су и једини власници лиценце за производњу бренда „Горноорјаховски суџук“. У ствари то је први бугарски производ који је добио ознаку географског порекла у ЕУ.

„Наш суџук је и наш заштитни знак и може да се производи само овде, у Горној Орјаховици и то само од дотичних предузећа“, објашњава Пламен Мадемов, директор Историјског музеја града. Од њега сазнајемо да је суџук вековима био део овдашње културе и начина живота. И још:

„Горноорјаховчани одвајкада су познати као добри трговци и сточари. Мештани су гајили велика крда стоке, а у региону се организовала једна од најпознатијих пијаца говеда - прича Пламен Мадемов. - Али је било тешко хранити огромна стада током дуге зиме, те су због тога сточари клали део стоке. И управо тако су изумели тај јединствени рецепт.“

Међутим, он се чува у строгој тајни до дана данашњег. Једино што знамо о укусној потковици је да се она производи од говеђег меса са мирисним локалним зачинима. А укус кобасице зависи и од локалне суве климе, мразовитог ваздуха и слабог ветра зими. У прошлости људи су сушили и димили месо. То је био популаран начин конзервације. Али су мештани одлучили да усаврше технологију обраде меса:

„Уситњавали су месо и пунили осушена и усољена црева и то је прва етапа производње - објашњава Пламен Мадемов. - А квалитет производа зависи од овдашње климе и атмосферских особина. Испоставило се да се у региону Горне Орјаховице преко површине суџука развија карактеристична бела буђ која га чува више времена. Некада је клање стоке почињало око 15. августа, на дан Велике Госпојине и трајало све до Свете Петке 14. октобра, када су кољачи у Горној Орјаховици сматрали да је дошло време да „очисте ножеве“. Производња суџука била је везана за годишња доба. Постепено су се појавиле нове сушаре за месо па и нове производне технологије, тако да се горноорјаховски суџук већ производи током целе године.“

Лиценцирани произвођачи се куну да не користе било какве конзервансе и да се савремена кобасица не разликује по укусу и квалитету од оне коју су спремали наши преци пре више од три века. И у то ће се уверити свако ко ће 30. маја присуствовати великој суџук-фешти у Горној Орјаховици.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: БУЛФОТО