Необично оштра и дуга политичка криза у Македонији и даље заокупља пажњу међународне заједнице. Након два круга неуспешних преговора између власти и опозиције, у понедељак предстоји трећи, за који ће у Скопље допутовати и европски комесар Јоханес Хан, заједно са тројицом европских посланика. Постало је јасно да Европска служба за спољно деловање (ЕЕАS) претреса могућности за слање специјалног изасланика ЕУ у Македонију. Бугарски министар спољних послова Данијел Митов коментарисао је да подржава идеју о таквом специјалном изасланику, чиме је донекле изненадио своје колеге. Према незваничним информацијама, до сада се на Софију гледало као на евентуалног посредника у напорима на решавању македонске кризе. Софија би заиста желела да учествује у међународним напорима за постизање решења, али не као посредник већ као активан учесник процеса. То индиректно потврђује чињеница да на последњем Савету за спољне послове ЕУ министар Митов је предложио да се ЕУ у целини ангажује на решавању политичке кризе у Македонији. Иначе сама вест да се размишља о могућности да буде изабран специјални изасланик ЕУ за Македонју није нова – у изјави за БНР министар Митов је прецизирао да је у питању немачка иницијатива коју Бугарска, поред Холандије, већ одавно подржава, како би се све европске институције ангажовале на решавању проблема.Софија има озбиљне аргументе да се уздржава активније улоге у том процесу. Као прво, ситуација у Македонији се исувише компликовала да би се могло очекивати да ће бити сређена залагањем појединих држава. То да је компликована потврђује и чињеница да сама ЕУ размишља о специјалном изасланику, какав је постојао једино за време етничког конфликта из 2001. године. Као друго, не би требало да Бугарска преузима обавезу да игра улогу специјалног изасланика или посредника и због чињенице да се сличне функције у принципу не препуштају суседним државама. Истина је да су везе Бугарске и Македоније веома блиске и добре, али су уједно у неком погледу и веома деликатне, што би се од стране одређених кругова могло искористити недобронамерно. Иначе однос Софије према њеном западном суседу остаје непромењен – Македонија је независина и суверена држава и треба да учествује у европским и евроатлантским процесима управо као таква, пошто испуни неопходне критеријуме. У протеклој недељи Бугарска је преузела обавезу да активно ради на томе као ротациони председник Процеса сарадње у Југоисточној Европи.
Калин Ђорђеску искључен из председничке трке у Румунији Калин Ђорђеску неће моћи да учествује на председничким изборима у Румунији у мају, након што је Централна изборна комисија поништила његову кандидатуру. Ова одлука изазвала је протесте..
Одлука Уставног суда у вези са резултатима парламентарних избора из октобра 2024. године изазвала је различите реакције међу парламентарним странкама у Бугарској. Потпредседник Владе, Томислав Дончев из странке ГЕРБ, осврнуо се на питање да ли..
Уставни суд је прогласио избор 16 народних посланика незаконитим. Одлука је објављена на званичном сајту Суда. Према овој одлуци, након поновног израчунавања резултата, партија „Величина“ („Величие“) прелази изборни праг од 4% потребан за улазак..
У обраћању нацији, председник Румен Радев саопштио је да ће Народном собрању поднети предлог за расписивање националног референдума. Питање које ће..