О правима деце у Бугарској се све чешће говори, а повода за то има више и они далеко нису празнични. И ове године 1. јуна обележавамо Светски дан детета, али тешко да би он био другачији од других година за половину деце Бугарске која живе у ризику од сиромаштва или социјалне искључености. Таква је статистика објављена пре више месеци, која је озбиљно забринула јавност. Истина је да је код нас све мање деце која просе на улицама. Међутим, овај проблем не може остати скривен од погледа. Истовремено, социјална давања државе за одгој деце су крајње недовољна, а успешно подстицање одговорног родитељства кроз материјалну подршку за сада остаје само у сфери жеља.

Ефикаснија заштита права малолетника у Бугарској је циљ Националне мреже за децу. То је невладина организација која директно ради са непунолетном децом и њиховим породицама из целе земље. Фондација је недавно поставила видео клип на интернет којим апелује да одрасли своју децу не васпитавају насиљем. У нашој напетој свакодневици често се дешава да родитељи изгубе живце, што има негативан утицај на васпитање деце. Ударање шамара често нам изгледа једини могући начин да се изборимо са конкретном ситуацијом, али се деца могу васпитавати и научити да поштују ограничења са љубављу и поштовањем, сматрају психолози.

Према Дани Колевој, програмском директору Националне мреже за децу, држава мора да спроводи озбиљнију контролу над прекршиоцима:

У 2010. години је број деце која су одрасла у социјалним домовима био око 7 хиљада. Добра вест је што се он смањује и сада их је око 3 хиљаде. Истовремено, расте број деце која су смештена у хранитељским породицама. Међутим, многа деца су још увек под старатељством државе. Она није испунила своје обавезе у складу са Конвенцијом УН о правима детета, а наиме да подржава родитеље како би они несметано бринули о својој деци. Процена наше организације је да подршка бугарским породицама није приоритет. Држава може да промени неке од својих политика и да издваја више средстава како би им пружила ефикаснију помоћ и подршку. У одељењима организације за заштиту детета раде психолози, социјални радници и други стручњаци. Наша пракса показује да је ових људи мало, да они нису добро оспособљени и плаћени. Нажалост, велики проблем је недостатак координације између служби.

Према најновијим подацима Националног завода за статистику, у Бугарској има између 2.000 и 3.000 деце која су жртве насиља. Забрињава тренд да се ови случајеви не смањују.

Обавезу у борби против насиља има свако од нас, али рад државних институција мора да буде од одлучујућег значаја. Случај насиља над дететом и мајком од стране оца и супруга у једној породици у Пернику натерао нас је да као невладина организација затражимо одговор од државних органа. Захваљујући нашим колегама, администрација је предузела мере и у крајњој линији, дошло је до интервенције полиције. Проблем је решен у корист детета и мајке. У овом случају надлежне службе за заштиту деце су, сходно закону, морале да у оквиру 24 сата израде заједнички план координације и акције. Али то се десило чак петог дана након подношења жалбе. У том периоду су здравље и живот жене и детета били изложени ризику. Тужно је што има пуно сличних примера који јасно говоре о пасивности и немару власти, чија је обавеза да раде на заштити деце, без обзира на то да ли су опасности на улици или у породици.

Превела: Марина Бекријева