Дела професора Академије лепих уметности, сликара који за собом имају бројне самосталне и групне изложбе у земљи и иностранству, мајстора класичне и савремене уметности… Где можемо да погледамо ову изложбу – у престоници или у некој од већих галерија у земљи? Све то звучи логично, али изложба није приређена нити у главном граду, нити у неком од активних центара ликовног живота Бугарске. Реч је о бијеналу које се одржава у селу Горна Малина због чега је и већу популарност стекао као „Малинале“.

Изложба се може видети у свечаној сали општине. Како се родила идеја о одржавању сличног догађаја у тако малој општини сазнали смо од сликара и организатора изложбе Михаила Танева:

Веома добро питање – како се родила идеја о изложби? Она је део глобалне идеје да се људи морају окупљати и разговарати. Реч је о сусрету стваралаца, односно гилде, јер нам је било битно да сазнамо колико их има на територији општине. Тако је настала идеја да их прво нађемо, а затим и окупимо. Једини логичан начин на који смо то могли учинити било је приређивање велике изложбе. На првој изложби коју смо организовали пре две године, приказани су радови 22 сликара, а данас их има преко 30 на подручју општине Горна Малина.

Ко све учествује на Бијеналу у Горној Малини?

Тешко је набројати све, али међу учесницима су професори Академије лепих уметности и афирмисани вајари. Велик је број стваралаца који живе и раде у општини Горна Малина, што нас је додатно обрадовало. Имамо и добрих фотографа. Убеђен сам да ће нам се убудуће придружити и други аутори чија ће жеља бити да стварају овде. Тако ћемо организовати још веће заједничке форуме уједињене под називом „Малинале“.

Неке од уметника ништа не повезује са селима око Горне Малине, али су се они упркос томе заљубили у њих. Разлог томе лежи у чињеници да је у питању права оаза која је надохват руке становницима великог града. Пример за то је проф. Вихрони Попнеделев из Пловдива који је одлучио да свој уметнички центар оснује у селу Долно Камарци. Проф. Попнеделев проводи добар део свог времена у том центру – реализује своје нове идеје и учи ромску децу да сликају.

Други, пак, као што је керамичарка Невенка Луканова, која за собом има преко 20 монументалних објеката у земљи и многе изложбе, потичу из овог краја. Рођена у селу Белопопци Невенка је ишла у школу у суседном селу Гајтанево, а касније је своје школовање наставила на Академији лепих уметности, смер скулптура и керамика. После демократских преображаја у земљи почела се бавити модом и сликањем. Воли динамику и често експериментише.

Да ли је на помолу неки нови тренд који ће културно-уметничке манифестације извести ван већих градова?

Питање на које се, судећи по томе како стоје ствари, може потврдно одговорити. У прилог томе иде све већи број фестивала који се одржавају у малим местима, све већи је и број иницијатива које подстичу одржавање културних догађаја у необичној средини. Део културне мапе наше земље је и „Малинале“ који се одржава на свега 30 километара од Софије, а може се видети до 26. јуна.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Јоан Колев