Серија санкција Запада према Русији и обрнуто наставља се. На инсистирање ЕУ ових дана Москва је послала многим европским амбасадама листу 89 непожељних особа из 17 држава. То што је листа била тајна и не садржи искључиво имена лица која су критици подвргла политику Русије према Украјини на почетку је побудило сумње да су у питању контрасанкције Русије према ЕУ која је раније завела санкције против неких руских политичара и бизнисмена са доказаном улогом у руско-украјинским односима.

Високи званичник руског министарства спољних послова брзо је распршио ове сумње, изјавивши да је „црна листа“, како ЕУ назива овај списак, одговор „искључиво“ на европске санкције против Русије. Као што се и могло очекивати, на овој листи скромно присуство има и Бугарска. У њу је уврштен Илијан Василев, бивши амбасадор Бугарске у Москви (2000–2006.), али не у том свом својству, него у функцији шефа једне консалтинг компаније. По речима Василева, он се нашао у друштву непожељних лица због тога што се његови ставови разилазе са позицијама Москве о важним пројектима, везаним за испоруке гаса и нуклеарну енергетику.

Истини за вољу, тешко је прихватити да је Илијан Василев стављен на ову листу као израз контрасанкције против Бугарске. Због европских санкција против Русије прошле године Бугарска није допустила улазак на своју територију не неког другог, него председника Државне думе Русије Сергеја Наришкина, премда је у питању била договорена посета. Тадашњи бугарски колега Наришкина – председник Народног собрања Михаил Миков, изразио је неслагање са осујећивањем ове визите, али је Министарство спољних послова своју одлуку оправдало ограничавајућим мерама ЕУ. Сада из Министарства изјављују да ће у сарадњи са осталим партнерима из Уније потражити разјашњења за сваки конкретан случај, укључиво и за случај Илијана Василева. Поред тога, ове листе непожељних особа обично нису дефинитивне и могу се проширити, односно скратити. Европска листа је, рецимо, продужена у фебруару ове године. Могуће је да број Бугара којима је улазак у Русију ускраћен буде и дужи. Руска страна је препоручила да се грађани земаља које су завеле слична ограничења против Русије, пре свог путовања у Русију обрате њеним конзулатима и проверe да ли им је боравак у Русији забрањен. Бугара који су критиковали Русију је далеко више, има их и на вишим функцијама од оне на којој је био Василев.

Пре извесног времена Москва је на ускраћивање уласка руских грађана у ЕУ одговорила економским санкцијама. Ограничење увоза прехрамбене робе са Запада у Русију погодило је и Бугарску. Сада предстоји да видимо да ли ће ЕУ завести економске контрасанкције због политичких ограничења Москве. Неки посматрачи не искључују ограничења увоза руске нафте. Ма шта се догодило, више је него јасно да је време привилегованих односа Бугарске и Русије прошло и да ће у размени санкција Софија учествовати као члан транснационалних заједница које су у конфликту са Москвом.

Превела: Ана Андрејева