Председник Росен Плевнелијев предложио је да се истовремено са локалним изборима 25. октобра о.г. одржи национални референдум да би се грађани изјаснили о три важна питања: дали да се део посланика бира по већинском изборном систему, дали да гласање на изборима и референдумима постане обавезно и дали да се уведе и електронско гласање. Плевнелијев признаје да се овај његов предлог не разликује битно од оног који је урадио пре скоро годину дана, као и то да је учинио само неке мале измене, да би био коректан према политичким партијама и грађанима.
Садржина је можда и стара, али су нове политичке околности у којима се поново лансира идеја о референдуму. Претходни председников предлог одбијен је у парламенту гласовима посланика Бугарске социјалистичке партије (БСП), Покрета за права и слободе (ДПС) и партије „Атака“, који су данас у опозицији. Тадашња парламентарна већина је страховала да ће референдум о изборним правилима компромитовати њене напоре за промене изборног закона. Сада у парламенту постоји нова већина, а односи међу партијама које су чиниле тадашњу парламентарну већину су доста напети.
Данас су основне владајуће партије – ГЕРБ и Реформаторски блок, за одржавање референдума. Такав је био њихов однос и према претходном предлогу председника Плевнелијева. Пре недељу дана ГЕРБ је изгласао неке промене закона о референдумима, како би се олакшало њихово истовремено одржавање са изборима. Једна од измена обавезује председника да заказује национални референдум истовремено са националним изборима, уколико такви предстоје у једногодишњем року, рачунато од дана када је парламент донео одлуку о одржавању референдума. Тако је практично владајућа партија повезала референдуме са локалним изборима 2015., са председничким 2016. и са парламентарним 2018. Реформаторски блок је са своје стране иницирао промене закона о референдумима, које предвиђају смањење прага за њихово сазивање и за признавање њихове правоснажности.
Још увек нема званичних реакција осталих политичких странака, али су се појавиле неке изјаве које дају разлога за прогнозе.
По свему судећи, БСП ће подржати идеју о одржавању референдума. Иако је пре годину дана била против тога, приликом израде Закона о изборима партија је предложила да се уведе обавезно гласање, електронско гласање и већинско гласање.
Из националистичког Патриотског фронта су изјавили да категорично подржавају увођење обавезног гласања, што наговештава да индиректно подржавају и одржавање референдума.
Националисти из партије „Атака“ вероватно ће бити против, јер су у марту предложили сазивање референдума да ли да Бугарска остане чланица НАТО-а.
ДПС такође ће бити против. Крајем марта његов лидер Љутви Местан је већ коментарисао да референдумом о обавезном гласању политичари покушавају да пребаце бирачима одговорност за ниски одзив бирача. У ствари, већина политичара је мишљења да управо ниски одзив иде на руку Покрету.
Предлог о сазивању националног референдума тек треба да буде размотрен у правном одбору Народног собрања и изгласан у пленарној сали. Сходно Закону, посланици могу да промене форму, али не и суштину постављених председникових питања.
Превод: Катарина Манолова, Александра Ливен
Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је у кулоарима Парламента да ће Бугарска постати чланица еврозоне од 1. јануара, без обзира на протесте које организују представници коалиције „Настављамо промену - Демократска Бугарска“ (НП-ДБ). Он је..
Бугарска, као чланица Европске уније и савезник у НАТО, спремна је да активно учествује у проналажењу решења за мир и безбедност, изјавио је данас премијер Росен Жељазков на неформалном састанку шефова држава и влада ЕУ. „Безбедност Украјине је..
Проток избеглица и миграната неће престати, а Бугарска још увек нема јединствену националну политику по овим питањима. Потребна је водећа институција која ће координисати цео процес интеграције. Хоризонтално разбацана надлежност између бројних..