Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Каквим се аршином мере инвестиције

Нигерија – нафта је јача од страха од Боко Харама
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Нова анкета је показала да Бугарска не може да се снађе са конкуренцијом на светском тржишту и да изазове интересовање инвеститора. Наша је земља 47-ма од 49 држава по атрактивности за бизнис. То показује истраживање које је спроведено међу гледаоцима пословног ТВ канала CNBC. Занимљиво је да су Нигерија и Перу испред Бугарске. И то је дивно! Гледано формално анкете и уопште статистике су лепа и корисна ствар. Али нам овога пута CNBC показује и какви тачно инвеститори су њени гледаоци и за шта су заинтересовани.

А сада пар речи о Нигерији и Перуу.

Нигерија је богата природним ресурсима и је међу 10 најкрупнијих извозника нафте у свету. Након подужег периода политичке нестабилности, данас је једна од најкрупнијих афричких економија и међу земљама које бележе најбржи раст у светским размерама. Нигерија је регионална економска и војна сила, али су широко распрострањена корупција и поједина жаришта насиља у неким њеним регионима и даље проблем за земљу. Према подацима УН од почетка 2014. г. припадници побуњеничке групе Боко Харам су убили преко 7.300 цивила у Нигерији и суседним земљама, у том броју 1.000 особа само ове године. Око милион и по људи расељено је од маја 2013. г. у рејоне под контролом групације која жели да успостави исламску државу. Дакле, ко не би желео да инвестира у Нигерији! Свакако да је нафта снажнија од страха од Боко Харама.

Перу је земља са скоро 1,3 милиона квадратних километара површине и преко 30 милиона становника. Тамо се експлоатирају огромни налази сребра, цинка, бакра, олова, гвоздене руде, калаја, бизмута, волфрама, селена, злата, исто као и нафте, природног гаса, каучука и гвана. Међутим, ређање војних режима и партизански ратови из последњих деценија су погоршали социјално стање у земљи. Према подацима УН 50 одсто Перуанаца живи у сиромаштву. Због економских проблема инфлација је достигла 7000 одсто. Иначе има пуно могућности за инвестиције. И уопште, коме је стало до Перуанаца?!

И коме је стало до нас, Бугара?! Само што ми нисмо држава Трећег света, већ члан ЕУ. А чињеница да улагања нису претежно у екстрактивну индустрију, где играју милијарде, не значи обавезно да нас чека катастрофална инвестициона будућност. Тим пре што су после финансијске кризе из 2008. г. инвестиције опале на глобалном нивоу.

У периоду 2005-2014. г. у Бугарску је, према подацима Бугарске народне банке, уложено укупно 35 милијарди евра, а Бугарска агенција за инвестиције је сертификовала укупно 185 инвестиционих пројеката у вредности од 13 милијарди евра. То чини 37 одсто од свих инвестиција у земљи, а отворено је 60.000 нових радних места. Да ли је то много или не? Нек CNBC направи нову анкету и да нам каже! Ми знамо који су нам проблеми – правосуђе, корупција, бирократија. Сада ћемо радити у том правцу! А инвестиција је било, има и биће, ако је неко баш за то забринут!


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Бугарској се бележи повећана потражња за еврима

За више од 50% порасла је потражња за еврима након позитивних извештаја о конвергенцији ЕК и ЕЦБ у вези са спремношћу Бугарске да уведе заједничку европску валуту. Ово је за Радио Варну – БНР рекао финансиста Макс Баклајан, додајући да у мењачницама има..

објављено 10.6.25. 10.25
Кирил Добрев

Коридор 8 ће бити завршен када и Северна Македонија постане део ЕУ, изјавио посланик Кирил Добрев

Будући ауто-пут „Рила“- од ГП Гјуешево до бугарског града Дупнице, коштаће око 1,5 милијарди евра. Ово је речено на радном састанку стручњака, народних посланика и председника општина дуж будуће трасе код гувернера Ћустендилске области. Пројекат..

објављено 10.6.25. 09.15
Радев и Токајев

Луке Бургас и Варна би могле постати део Средњег коридора

Бугарска и Казахстан ће радити на развоју Транскаспијског међународног транспортног коридора, познатијег као Средњи коридор. О томе су се у Астани договорили председници две земље Румен Радев и Касим – Џомарт Токајев. Радев и Токајев су се..

објављено 9.6.25. 16.57