На седници Савета за енергетику у Луксембургу ресорни министри су потврдили своју политичку подршку за реализацију бугарског предлога изградње Балканског гасног чворишта. Имајући у виду да је на тој седници разматрана Европска стратегија о енергетској безбедности, „политичка подршка“ значи да је Брисел пажљивије испитао ситуацију на континенту и чињеницу да се Бугарска налази на инфраструктурној раскрсници. Другачије речено, даје зелено светло покушају придати намерама конкретне стручне и финансијске димензије.
То је видно и из изјаве комесара за енергетику Мигела Ариаса Кањете, да „треба наставити са диверзификацијом енергетских извора, добављача и маршрута, треба радити на новим инфраструктурним пројектима финансираним из Европског фонда за стратешке инвестиције, треба тражити нова партнерства са произвођачима и транзитним медитеранским и централноазијским државама“. Махом ствари које су природно везане за наше место на мапи.
Оно што се десило у Бриселу изазвало је коментаре да је предлог Бугарске о Балканском гасном чворишту поново актуелан. Међутим, бугарска идеја о изградњи гасног центра код Варне никад није брисана са европског енергетског дневног реда. Сада је једноставно актуелнија него што је била у фебруару када ју је премијер Бојко Борисов лично представио заменику председника Европске комисије за Енергетску унију Марошу Шефчовичу.
Бугарска је заинтересована да се окрене правац природног гаса европским гасоводима са севера на југ, јер ће то значити остваривање толико сањане диверзификације испорука. Ето због чега је за време разговора у Софији са специјалним изаслаником за енергетска питања САД Амосом Хохстајном премијер Борисов подвукао да је Бугарска снажно ангажована изградњом интерконекција и посебно гасне везе са Грчком. Највећи је наш напредак у изградњи цеви која нас повезује са Румунијом, а обезбеђено је и финансирање студије изводљивости интерконекције са Турском. Према Хохстајну, изузетно је важно да енергетске везе буду реверзивне што ствара могућност за двосмерне испоруке гаса. Кратка, али изузетно важна примедба.
И шта то значи: Концепција о гасном чворишту „Булгартрансгаса“ већ је саставни део десетогодишњег плана Европске мреже оператера система преноса гаса (ENTSOG). Капацитет наше националне мреже је 7,4 милијарде кубних метара гаса, укупна дужина гасовода високог притиска је 1.700 километара и имамо три компресорске станице. Али ми користимо максимум 3 милијарде кубних метара гаса годишње. Капацитет наше преносне мреже је 18,7 милијарди кубних метара годишње, њена укупна дужина износи 945 километара и има 6 компресорских станица. Њоме се последњих година транзитира око 15 милијарди кубних метара руског природног гаса годишње ка Турској, Грчкој и Македонији. Ако постане реверзивна, биће омогућена испорука гаса не само из Бугарске за Турску и Грчку, него и у супротном правцу.
Међутим, најважнији пут ка енергетској независности Бугарске је повезивање наше преносне мреже са онима наших суседа преко гасних интерконекција. Ове са Грчком и Турском ће постати кракови Јужног гасног коридора којим ћемо за 5-6 година добијати гас из Каспијског региона – Азербејџана, Туркменистана и вероватно Ирана. У поодмаклој фази је изградња конекције са Румунијом која би нам омогућила испоруке гаса из централне Европе. Њена дужина је свега 25 километара, а годишњи капацитет – 1,5 милијарди кубних метара. Изградњом компресорске станице на румунској територији веза ће постати двосмерна или реверзивна. Због тога предлог Бугарске о гасном чворишту код Варне већ постаје логичан и скоро сигурно ће стећи не само политичку, него и финансијску подршку. То ће појачати и стратешки енергетски значај наше земље.
Превод: Александра Ливен
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..