Обруч манастира око двумилионског главног града Бугарске популаран је као Софијска Света гора. Никоме није познат тачан број храмова, светих места, параклиса, светих извора и заветних места који попут бисерне огрлице заокружују Софијску котлину. Неки од њих су реконструисани, други пак су срушени или тону у заборав… Међутим, ходочасничке туре које обилазе та духовна средишта дарују душевни мир верницима, а обични туристи откривају у њима корене бугарског духовног наслеђа и сазнају занимљиве детаље из вишевековне историје хришћанства на овом поднебљу.
У тежњи да популарише верско-поклонички туризам Софијска општина је заједно са Богословским факултетом Софијског универзитета разрадила посебне пешачке маршруте до амблемских манастира Софијске Свете горе.
За Спасовдан се приређује ходочаснички поход „Вазнесење Христово“ од цркве Светог Герогија у селу Лозен до Лозенског манастира Светог Спаса који је утемељен у 11-12. веку. То је и најисточнији манастир Софијске Свете горе.
На Духови се организује верско-поклоничка тура од цркве Светих Кирика и Јулите у граду Банкја надомак Софије до Дивотинског манастира Свете Тројице који је изграђен 1046. г. и један је од најстаријих у региону.
Јужно од Софије се налази најпознатији и најзначајнији бугарски манастир Светог Ивана Рилског који у ствари није део Софијске Свете горе, али је најпосећенији верски објекат у земљи. Изграђен је у 14. веку и посвећен небеском заштитнику Бугарске. Шестодневна пешачка маршрута „Рилски Чудотворац“ која се организује за Преображење Господње од 1. до 6. августа креће од базилике Свете Софије у центру главног града и води вернике до чувене Рилске свете обитељи.
Тема овог путовања „је сетити се преноса моштију свеца у манастир од стране његових ученика“, објашњава Цветелин Михајлов из општинског предузећа „Туризам“ Софијске општине и додаје: „У свим параклисима, црквама и храмовима на том путу одржавају се молитвене службе, јер са ходочасницима путују и свештеници. У ствари, то је и идеја, јер овде не говоримо само о туризму и пресецању лепих планина! Предвиђене су јутарње и вечерње службе на различитим местима. Људи који се укључују у наше туре не занимају се толико за историјски аспект или архитектуру ових храмова, колико за духовно пречишћавање. Они настоје да бар за трен буду део црквеног живота тих духовних средишта, који је, нажалост, невидљив за нас.“
Поклонички пут „Покров Богородичин“ пак креће од храма Свете Петке у софијској четврти Кремиковци, пролази сликовитим пределима у подножју Старе планине све до Кремиковског манастира Светог Георгија Победоносца из 14. века. Приређује се на дан престоног празника манастира 1. октобра.
Манастири у околини Софије привлаче вернике из свих крајева Бугарске. Неки се опредељују за туристичке маршруте за странце са акцентом на верски туризам – то су главно гости из Израела, Русије и Украјине. Они радо посећују дивне драгуље православне црквене архитектуре недавно рестаурирани Земенски манастир Светог Јована Богослова из 11. века, или Етрополски манастир Свете Тројице из 12. века.
Молитве, духовни и физички напори, беседе и сусрети са мештанима који радо дочекују ходочаснике на њиховом путу придају иницијативи Софијске општине непоновљив карактер и снажан мисионарски полет.
Превела и уредила: Александра Ливен
Фотографије: БГНЕС
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..
Бугарска православна црква 6. децембра прославља Светог Николаја Чудотворца. Називају га свецем милосрђа, јер је током целог свог живота помагао сиромашнима и људима у невољи, слабе је храбрио говором истине, али о својим доброчинствима није говорио..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..