Бугарска дипломатија је искористила годишњи састанак у Охриду министара спољних послова земаља Централно-европске иницијативе /ЦЕИ/, који је завршен пре два дана, да би активирала своје контакте са Скопљем и „опипала пулс“ владајуће гарнитуре Македоније у контексту политичке кризе која се у овој нама суседној земљи продубљује.

За време састанка ЦЕИ бугарски министар спољних послова Данијел Митов је изнео заједнички став да европским и евроатлантским интеграцијама земаља региона, укључујући и Македонију, нема алтернативе и да се само под овим условима могу гарантовати економски развој и политичка стабилност.

Међутим, за Бугарску и њену спољну политику знатно важнији су били састанци министра Митова са његовим македонским колегом Николом Попоским, са председником Ђорђем Ивановим, са премијером Николом Груевским, као и са лидерима опозиције. Главно питање о којем је шеф бугарске дипломатије разговарао са својим домаћинима било је везано за израду и потписивањe уговора о добросуседству и пријатељству између Бугарске и Македоније. Овај пројекат већ дуго времена остаје на „отвореним водама“, због очите нежеље власти у Скопљу да предузму неопходне кораке. Предметни уговор је предложила Софија у циљу поштовања неких основних правила комуникације између држава чланица ЕУ и држава које желе да приступе Заједници. Иза дипломатских фраза постаје јасно да ће Софија подржати чланство Македоније у ЕУ само под условом да периодична антибугарска пропагандна у суседној Македонији и преиначење историјских чињеница неповратно остану у прошлости. Али судећи по саопштењима за штампу Министарства иностраних послова Бугарске, званични саговорници Митова нису отворено подржали припрему тог уговора, а то на језику дипломатије означава да Скопље не прихвата потписивање таквог документа.

По мишљењу многих аналитичара, антибугарска мржња која се усађује постоји само у свести представника власти у Скопљу који су некада обучавани у београдским партијским школама. Већина Македонаца није непријатељски расположена према Бугарској. Напротив, већ је више хиљада оних који подносе захтев за стицање бугарског држављанства и њихов број и даље расте.

Последњих деценија историја је показала да је Софија допустила низ грешака по македонском питању. Најсвежији пример јесте признавање македонске државе за време председника Жеља Желева, у праскозорју демократије након пада тоталитарног режима у Бугарској 1989. године. Данас неки историчари оцењују овај чин као недовољно промишљен. Тврдњу да признавање државе не значи признавање нације и језика оповргнула је скопска пропаганда, која не прави разлику и у чин признавања укључује нацију, језик, државу и историју.

Шта ће се десити уколико Македонија буде примљена у чланство ЕУ? Једно је сигурно – власти у Скопљу неће моћи да дискриминишу оне који се у Македонији јавно изјашњавају као Бугари.

Практично, неће бити границе и скопска пропаганда не би могла да контролише и манипулише везама између људи. И као што се неки коментатори емотивно изражавају, тада ће постати јасно да смо ми један народ који живи у две државе.

Превод: Албена Џерманова