Пре пар дана на хиљаде ловаца представника Националне ловачко-рибарске организације "Савез ловаца и рибара у Бугарској" блокирало је Софију. Разлог: нагомилани током 15 година проблеми ловства.

Крајње време је да се они реше јер од тога зависи очување дивљачи као националног богатства – подвукао је Васил Василев, главни секретар Националног удружења ловаца и риболоваца у Бугарској у интервјуу Радију Бугарска. - Недопустиво је да се у 21. веку наставља лоша пракса чији смо данас сведоци. Реч је о постављању замки за дивљач на слободним површинама да би се потом она пребацила у приватна ловишта. А тамо се организује буквално групно стрељање дивљачи. О њеном безобзирном истребљењу сведочи и низ видео спотова објављених на интернету на којима се види да дневни одстрел дивљих свиња, на пример, износи и по 150 јединки. Слични примери грубог гажења свих принципа и етике ловства учвршћују негативну представу бугарског друштва о ловцима:

У нашој држави се на ловство гледа као на делатност која се врши да би се природи нешто одузело – наводи Васил Василев. – Негативне стране су у целини за наш рачун јер ни на који начин не успевамо да промовишемо допринос сваког бугарског ловца упознавању природе. Национална ловачка организација која је основана пре 117 година створена је управо у том циљу. Још тада су ловци схватили да без уједињених напора за очување бугарске природе она ће бити уништена. Ако се вратимо назад у време, видећемо да иницијатива о ловном законодавству припада управо ловцима. Они су увели ловне периоде и издавање ловне карте у циљу спровођења контроле лова. Прва узгајалишта дивљачи и први рибњаци су такође њихово дело. Прва национална ловачка патрола створена је опет захваљујући бугарским ловцима. Они су знатно допринели обнављању популација и пошумљавању.

Често ова врста бриге о природи остаје непримећена. Зато људи нису свесни да је, у ствари, за сваког ловца, који држи до сопственог угледа и части, право на лов повезано са обавезом газдовања дивљачи:

Прави ловци се старају о дивљачи – каже Васил Василев. – Подижу поља за дивљач, боре се за очување станишта. Сопственим средствима постављају хранилице, спасавају угрожене животиње, први гасе пожаре итд. Нажалост, то не видимо код наших колега из организација за заштиту природе. Одсуство адекватне подршке од стране невладиног сектора, као и незаинтересованост државе омогућавају бизнису да располаже дивљачи. А то је на штету дивљачи. Чини се покушај разбијања Националне ловачке организације која је једини коректив свих политичких и корпоративних интереса. Циљ је прогурати законе против бугарске природе. У Бугарској уместо да створимо конкретна правила и принципе, чије ће поштовање од стране свих контролисати држава, уживамо слободу. Тренутно сви бугарски ловци имају право на слободно удруживање и ни на који начин не можемо говорити о монополима. Организације за заштиту природе бране став ресорног министарства уместо да покушају да осмисле наше захтеве. У својим изјавама оне не помињу очување станишта дивљачи са којима је повезана биолошка разноврсност у земљи. Нема ни речи против агресивне пољопривредне политике или интензивне сече шума. Нико не контролише концентрацију дозвољених хемикалија, а некажњиво се користи и знатан део забрањених хемикалија. Управо овај њихов став говори о повезаности са влашћу и испуњењу политичких или корпоративних наруџбина. Зашто нас нападају? Зар није боље да се удружимо и заједно решавамо проблеме?

Јединство Националног ловачког удружења одавно је трн у очима политичара. Пре неколико година они су иницирали измене Закона о лову да би основали алтернативни ловачки савез који данас има 5.000 чланова. 125.000 чланова има Национална ловачко-рибарска организација "Савез ловаца и рибара у Бугарској", а 10.000 ловаца не чланује нигде. Кључно питање је како изаћи на крај са ловокрађом и ко ће надгледати спровођење закона када већ не постоје строга правила која важе за све.

Превод: Албена Џерманова