Ове недеље је дошло до непријатних турбуленција око тзв. инклузије ромске мањине у Бугарској. Недавнашњим тензијама између становништва села Грмен и тамошњим Ромима који су редовно пљачкали њихова газдинства, сада додајемо и сукобе из између становника софијске четврти Орландовци и Ромима. Житељи четврти су замерили неколицини Рома да слушају гласно музику, те су им они узвратили псовкама и батинама. Сада тамо патролира полиција и жандармерија. Слични проблеми тињају и у многим другим насељима и нико не зна када и где ђе доћи до нове ескалације емоција и насиља.
На тој позадини власт је лансирала хипотезу да се ради о сценарију који има за циљ да доведе до жестоких неспоразума. Као бивши ватрогасац премијер Бојко Борисов је упозорио да „нико не сме да се игра са ватром“, јер се пожар тешко гаси. Министар унутрашњих послова Румјана Бачварова пак је изјавила да размишља да запосли Роме у МУП-у као облик њихове интеграције. А комесарка ЕУ Кристалина Георгијева је рекла из Брисела да је преко 55 милиона евра из нових европских фондова издвојено за интегрисање Рома у Бугарској.
Очигледно је да проблеми домаћих Рома имају два аспекта.
Први је социо-културни: смем тврдити да и поред напора власти на њиховој инклузији, већина Рома не жели да се интергише и да је то део њиховог вредносног система. И још, ми немамо ромска гета, како упорно трубе медији, већ ромске анклаве, где нико не поштује бугарске законе, већ само законе Ромског суда. Те су анклаве пример „реалног комунизма“ – тамо нико не плаћа за струју и воду, незаконито се граде куће, нико не плаћа порезе. С друге стране, ромско становништво у Бугарској исисава значајне ресурсе јавних финансија у облику додатака за незапосленост и материнство, бесплатних здравствених услуга итд.
Други аспект је политички: јавна тајна је да су Роми, спремни да без колебања продају своје гласове на изборима, иако је то незаконито, и то било којој политичкој формацији, или тачније оној која плаћа боље. Према последњим подацима у Бугарској има око 500 хиљада Рома и нико не ниподаштава ту значајну бројку бирача. Не смемо заборављати и то да ће се након четири месеца у Бугарској одржати избори за локалне органе власти.
Питање о интеграцији Рома у Бугарској ће бити нерешено све док власт не престане да се понаша попут ноја – с главом у песку, како не би гледала ову тужну стварност. И поред свих лансираних идеја о вештачки инспирисаним тензијама, ромски статус кво је јасан: огроман део те мањине не жели да се школује, да ради, да одустане од пљачки. А тај статус кво може да буде промењен само ако се чврста рука закона и правила бугарског друштва примењују једнако према свима, без изузетака. На чему, међутим, већ инсистирају и неки ромски лидери.
Превод: Александра Ливен
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, иако се и даље осећа присуство евроскептицизма. Предстоји други круг председничких..
Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..
Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог..
Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај..
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће..