“Фестивал дивљег цвећа у Родопима” одржава се од 20. до 28.јуна, а трећу годину заредом приређује га Екоорганизација – Родопи из града Смољанауз подршку житеља неколико околних живописних села чије су беле куће раштркане на зеленим падинама планине.Усред природе ничу креативне радионице, организују се ботанички излети и бициклистичке туре, сабори традиционалних заната и фолклора, продајне изложбе и дегустације локалних прехрамбених производа и лековитог биља као и практични семинари, посвећени арома терапији и природној козметици. О том колоритном празнику прича  Антонија Челикова, председница Еко-организације – Родопи.

“Овај догађај је део мреже “Фестивали дивљег цвећа” у Словенији, Хрватској, Румунији и Великој Британији који се изводи у оквиру пројекта "Цветна Европа" под покровитељством PlantLife International-а. У фокусу пажње нашег фестивала је дивље цвеће. Настојимо да га учинимо познатијим за што је могуће више људи и да их подстакнемо да дођу у планину и уживају у његовој лепоти. Наша жеља је да уједно мештанима укажемо на огромно богатство које расте пред њиховим очима, да их убедимо како је то драгоцен туристички потенцијал који је у стању да обезбеди већи прилив гостију у пролеће, а такође и да обогати туристичку понуду.”

Фестивал је намењен љубитељима дивље природе и фолклорних традиција. Сијасет догађаја даје шансу посетиоцима да осете укус, арому и лепоту Родопа.Свакако ће им бити занимљиво да сазнају како више од 20 врста цвећа носи име ове живописне планине. Међу њима су родопски љиљан, родопска лала, орфејево цвеће, познато и као бесмртниче. Они који се определе за неку од четири ботаничке туре, имаће прилике да виде многе природне реткости.

На још један акценат у фестивалском програму обраћа пажњу Антонија Челикова:

“Биће нам велико задовољство да гостима откријемо тајне овдашњих дивљих орхидеја.  Оне нису толико атрактивне колико су њихове тропске посестриме, али су ништа мање лепе.Орхидеје су заштићена врста у нашој земљи и уврштене су у Црвену књигу угрожених врста. Бићемо радосни ако овим фестивалом придобијемо више људи за заштиту дивљег растиња и његово очување за будуће генерације.Цвеће није само пример природне лепоте. Не можемо замислити какав би био наш живот без целебне моћи лековитог биља. Зато и организујемо продајну изложбу дивљих лековитих трава.“

За време фестивала одржавају се и два сабора – један у селу Могилици, а други у селу Смиљану. Први окупља љубитеље овдашњих народних заната, традиција и обичаја, а други је намењен поштоваоцима музичког фолклора – на њему се натпевавају и надигравају састави из различитих фолклорних подручја Бугарске.

Превела: Ана Андрејева