Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1991.: Јелисавета Багрјана – вечита и непоновљива за сва времена

БНР Новини
Фотографија: БТА

Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и издржљивост у борби за афирмисање и еманципацију. Она је фигура која често дели друштво у непомирљиве таборе, њен полет обара границе условности и предрасуда а усмерава је ка непознатим обалама.

Јелисавета Багрјана је постала сведок неколико бурних епоха бугарске историје, освојила је срца милиона читалаца не само у Бугарској, већ и у Словенији, Пољској, Чешкој, Русији, Србији, Француској, Румунији, Италији, Шведској. Песникиња је три пута номинована за Нобелову награду за књижевност. Багрјана је као звезда која попут Халејеве комете наилази ретко и обасјава небо. Јелисавета Багрјана оставља иза себе светао траг у бугарској књижевности.

Рођена и одрасла у Софији она је по завршетку гимназије уписала Словенску филологију на Софијском универзитету "Св. Климент Охридски" где се упознала са писцима Димчом Дебељановим, Димитром Подврзачовим, Христом Јасеновим, Јорданом Јовковим. 1915. године, након што је завршила факултет, у часопису "Савремена мисао" су објављене њене песме.

Када се родила њена љубав према поезији? Ево шта је рекла песникиња о томе (снимак се чува у тонском архиву БНР):

Прва варница је заискрила када сам имала 14 година. Била сам ученица 4., данас 8. разреда Гимназије у Великом Трнову. Као државни чиновник отац ми је заједно са вишечланом фамилијом премештен из Софије у Велико Трново где смо остали само годину дана. Овај град са изузетно лепим положајем, са Јантром која вијуга кроз њега, са зеленим брдима на којима у пролеће миришу љубичице и јорговани и којима одзвања љубавна песма славуја, са кућама наслаганим једним изнад других које издалека изгледају као позоришни декор, све то, иако тада тога нисам била свесна, дало је први подстицај мојој младалачкој машти и сензибилитету и тако су настале моје прве песме. У ствари, моје право песничко стваралаштво је почело после 1920. године.

Јелисавета Багрјана никад није одустала од трагања за уметничким дометима због чега је доживела и многе преображаје. Тако је по први пут у бугарској књижевности једна жена храбро показала своју природу. Багрјану привлаче путовања, а брзина и висина јој замагљују свест. Срце јој куца у ритму савремености, али је она упркос томе чврсто везана за корене својих предака и одржава национални дух.


Занос

(у преводу Десанке Максимовић)

Говори, говори, говори -
склапам очи и слушам истодобно:
- Ето, прођосмо врхове гори
и летимо над морем и копном...

Налево крваво вече гори,
надесно се пуше пожари тамни.
Куд ли ћемо стићи када зазори?
Куд ли води овај пут замамни?

Онамо где ћемо, у самоћи,
два пламичка слити се опојно
и сред безбројних звезда по ноћи
засветлуцати као звезда двојна?
Не знаш? Ни ја. Ниједно не знамо,
али води ме, води ме онамо.


Њено име се повезује са многим контроверзним одлукама пошто се песникиња не преза од шкакљивих тема, нити оклева да преузме ризик и стане у одбрану својих ставова и убеђења, који често нису правилно схваћени. Тако је Јелисавета Багрјана 1940. године учествовала у заштити бугарских Јевреја, а заједно са другом истакнутом бугарском песникињом, Дором Габе, учествује у покрету за ослобођење Јужне Добруџе. Јелисавета Багрјана је стала у заштиту песника Николе Вапцарова у поступку покренутом против њега. Она је учествовала и у спасавању слободољубивог публицисте Делча Василева кога су послали у логор „Куцијан“ после 9. септембра 1944. године. Између митова и стварности живот ове истакнуте бугарске песникиње потрајао је готово читав век – од краја 19. до краја 20. века. Јелисавета Багрјана – вечита и непоновљива песникиња за сва времена напустила нас је 1991. године.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Посада космичког брода „Сојуз ТМ-5“ (с лева на десно): Александар Александров, Виктор Савиних и Анатолиј Соловјов

1988. година – Бугарска постала шеста космичка држава у свету

Да ли космонаути сањају као и сви људи на Земљи? Позитиван одговор на ово на први поглед прозаично питање није стигао нити брзо, нити лако – десило се то тек 1988. године у оквиру научног програма „Шипка“ који је други бугарски космонаут спровео на..

објављено 13.6.15. 10.10

1987.: Почињу протести јавности против загађења Русеа емисијама штетних гасова

23. септембра 1987. г. испред Споменика слободе у граду Русеу одржава се церемонија пријема деце у пионирску организацију. У то време из правца румунског града Ђурђева почео се проносити загушљив мирис хлора. Нека деца су пала у несвест, друга су..

објављено 6.6.15. 10.15
Кадар из филма „Васко да Гама из села Рупча“

1986. - Како одлази безбрижно детињство...

1986. година. Након три године снимања и много савладаних проблема Бугарска национална телевизија почиње емитовање дечје серије „Васко да Гама из села Рупча“. Редитељ Димитар Петров већ одавно је стекао славу великог мајстора у раду са малим глумцима...

објављено 30.5.15. 11.55