Надносе се тамни облаци, чују се прве грмљавине, ближи се олуја. И одједном муња жестоко цепа небо. И опет. И опет. Затим на земљу не падају зрна леда која уништавају усеве, већ ситна пролећна киша.
Противоградне ракете се испаљују скоро широм Бугарске. На нашој територији размештено је 200 противградних станица, јер ледене туче наносе велике штете фармерима. Систем заштите од града је разрађен 1968. године у Министарству пољопривреде, а први полигон је изграђен годину дана касније у граду Саединение. „То је био тест-полигон Бугарске академије наука, са научно-истраживачким циљем – како ће се утицати на процесе, какав је ефекат и које су методе рада“, прича Јордан Јорданов, начелник одсека за техничке делатности и вршилац дужности директора дирекције за борбу против града у области Враца. Само тамо број ракетних лансера је 24. Подручје домета сваке станице је 10 километара, а локације нису биране случајно. Реч је о комплетном систему који омогућује гађање облака са бар два места истовремено:
„Наш основни задатак је да штитимо пољопривредну продукцију од града. Ракетни системи у области Враца штите територију од 170 хиљада хектара - прича Јордан Јорданов. - Услед наше интервенције штета је за 70-80 одсто мања, а понекад чак нема било каквих губитака. Међутим, све зависи од временских услова и хладних фронтова. У врућим данима облак се диже до 10 километара увис. У тим високим слојевима температуре су веома ниске и настају услови за формирање ледене кише. Управо тада ми почињемо рад са облаком.“
И поред распрострањеног става, ракете у ствари не разбијају ледену масу која настаје у облаку. Ако се град већ формирао, човек не може да утиче на њега и он ће се сручити на земљу. Принцип рада противградних ракета је другачији:
„После лансирања ракета путује претходно задатом трајекторијом и на одређеној висини – око 3 километра – ослобађа сребро јодид у облику дима. То ја хемијско једињење чија је кристална структура веома блиска оној леда. Када се дотакне сребро јодида, кап воде се одмах смрзава и привлачи друге сличне капи формирајући језгро кристализације. Тј. ми уносимо вештачки лед како бисмо спречили формирање великих зрна града.“
Једноставније речено: ако у облаку има милион ледених зрна попут ораха, сребро јодид тера облак да их претвори у 100 милиона ситних зрнашаца попут жита. Приликом пада на земљу неки од њих се отапају, други већ немају тежину и енергију којом да погоде усеве. Они заправо могу да откину лист или да га перфорирају, али неће бити сломљених или јако оштећених биљака, а то је и циљ одбране од града.
Друга популарна заблуда јесте да град пада само у послеподневним сатима или предвече. То није тако. Град се појављује и рано ујутро, и током ноћи. Све зависи од каприца времена. На жалост, читав процес од формирања облака до падавине траје свега 7-10 минута, те због тога стручњаци треба да реагују хитно. Доплерови радари дају информацију о процесима у облаку и врсти капи у њему кроз 3 минута.

Сложени систем у Одсеку за контролу одређује координате облака и шаље их одговарајућој противградној станици, где стрелци подешавају лансер и гађају градоносни облак ракетом. И за све то имају мање од минута. Али када господари града вешто обављају свој посао, ми смо заштићени од терора ледене кише…

Превод: Александра Ливен
Фотографије: Десислава Иванова
За Криси Бранд из Велике Британије, новинарку-фриленсера и дугогодишњу љубитељку радија, пут у Бугарску није започео позивом туристичкој агенцији или куповином карте нискотарифног авио-превозника већ пре више деценија, у тихој соби испуњеној..
У аргентинској Патагонији, на крајњем југу америчког континента, град Комодоро Ривадавија чува историју бугарских досељеника у Аргентину, чији потомци и данас у својим срцима носе и чувају Бугарску. Једна од њих је и Ценка Генова, родом из Тројана, која..
Према подацима Евростата за 2024. годину, које преноси БНР - Хоризонт, чак 8,2% особа старијих од 18 година које су запослене или самозапослене у Европској унији изложене су ризику од сиромаштва. У Бугарској је тај удео значајно већи – 11,8%, што ову..
Током претходне две недеље, на часовима завичајне културе у бугарској допунској школи "Родољубље" у Норичу, у Енглеској, ђаци првог и другог разреда..
Бугарска неће морати да спасава државе чланице зоне евра које се суочавају с великим дуговима. Ово је за БНР изјавила Љиљана Павлова, бивши вицепремијер..