Национални сабор бугарског народног стваралаштва у Копривштици одржава се сваких пет година. 7., 8. и 9. августа предстоји његово 11. издање. Ове године оно ће бити посебно свечано зато што је јубиларно – навршава се 50 година од оснивања сабора који се афирмисао као највећи домаћи форум изворног фолклора. Већ од самог зачетка у њему учествују искључиво аматери: певачи, свирачи, играчи, приповедачи…
Такав је био замисао утемељивача међу којима су фолклористкиња Рајна Кацарова–Кукудова, композитор Петко Стајнов и др. Избор места такође није случајан. Град музеј је очувао атмосферу прохујалих времена и посебно из периода националног препорода откада датирају овдашње живописне куће као и цркве, школе... Ту је рођено на десетине истакнутих Бугара – песника, прозаиста, револуционара. Копривштица се налази 110 километара источно од главног града. Главне сцене се граде на локацији Војводенец надомак града. Бугарски национални радио по традицији промовише овај догађај. У његовој фонотеци чувају се снимци са првог сабора, одржаног 1965. г.
Сабор у Копривштици има такмичарски карактер. Селекција аматера врши се на аудицијама, организованим на регионалном нивоу. Победници те прве фазе стичу право да своје мајсторство демонстрирају у месту Војводенец. Организатори су Министарство културе и општина Копривштица. Искра Шипева, представник оперативног бироа даје неке појединости о овогодишњм издању:
По други пут узастопце, напоредо са натпевавањима и надигравањима, имаћемо и „Улицу занатства“. Представници традиционалних бугарских заната из различитих крајева Бугарске имаће прилике да покажу вештине израде различитих занатских производа. У централном делу града приредићемо вечерње концерте група из иностранства које изводе бугарски фолклор. Учешће су пријавили састави из Белгије, Француске, Холандије, Дубаја, Словачке и многих других земаља. Одмах после њихових извођења биће приказан плес на ужареном угљевљу. Прелиминарна фаза такмичарског дела завршена је крајем јуна. Сада се у Министарству културе припрема саборски програм који ће бити изведен на пољанама Војводенца, где ће бити седам сцена. Угледни жирији у чијем ће саставу бити фолклористи и познати извођачи и инструменталисти оцењиваће учеснике. Догађај се организује под патронатом Ирине Бокове, генералног директора Унеска. Пратећи програм почиње 1. августа. Овај се догађај не да описати речима и зато позивамо све којима је народна традиција блиска срцу да дођу и проведу пар дана уз изворну музику.
Организатори су побринули о свему што би провод гостију могло учинити удобнијим и пријатнијим – мењачницама, простору за паркирање, медицинским екипама у граду и у близини саборских сцена, превозу учесника у поодмаклим годинама до Војводенца. Ове године очекује се око 16.000 аматера који ће бити смештени у кампу под шаторима. Они најнестрпљивији између гостију резервисали су смештај пре годину и по дана. Сви капацитети хотела одавно су букирани за дане сабора. Још постоји нека шанса да се нађу собе у кућној радиности у околним селима као и у кућама гостољубивих домаћина у Копривштици.
Превела: Ана Андрејева
Комбинација снажних хаус и техно битова, дубоких бас линија, мелодија и хармонија које плене пажњу, магичних поп и аутентичних етно вокала – овим речима би се могла описати музика двојца The KHANS. Чланови овог иновативног састава су композитор и..
Певачица анђеоског гласа Вања Костова више није међу нама, али су ту њене песме – нежне, искрене и емотивне. Њен син – певач Бојан Михајлов, промовише „небески“ албум под називом „Анђели међу нама“, на којем је 15 песмама Вање Костове које, изузев..
Легенде експерименталне музике и неконвенционалног џеза, Франк Гратковски (Немачка) и Казухиса Учихаши (Јапана), отвориће Sofia Free Jazz 23. јануара у бугарској престоници. Овај јединствени догађај означава почетак новог циклуса радио-фестивала..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ –..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" –..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на..