Грађевински "бум" на бугарској обали Црног мора задњих година и већи прилив туриста разлог су изградње нових станица за пречишћавање воде у неким насељеним местима. Проблем загађења морске воде у неким одмаралишним зонама је попримио такве размере да већ омета развој туризма. Добра вест је стигла на почетку летње сезоне, а управо да су у планираном року пуштене у експлоатацију две нове станице за пречишћавање – једна у Варни, на северу приморја, а друга у Поморију – на јужној обали.
Поред тога, у току је проширење и модернизација четири између постојећих станица захваљујући средствима оперативног програма „Животна средина 2007-2013“. Само у овој летњој сезони инвестиција у станице за пречишћавање на домаћем приморју износи око 150 млн евра.
Стално се врши контрола воде и већ се запажа побољшање њеног квалитета у местима где су већ пуштена у рад нова постројења за пречишћавање – каже Светлана Жекова, заменица директора Главне дирекције "Животна средина" у Министарству животне средине и вода. - Из региона у којима су у експлоатацију ушле станице за пречишћавање више не очекујемо да нам стижу жалбе на квалитет морске воде. Ова постројења ће прерађивати отпадне индустријске и комуналне воде. После прераде отпадних вода оне ће се враћати у природу очишћене. Нова опрема и технологије гарантују здраву околину људима и заштиту природе и биодиверзитета, једног од великих богатстава Бугарске. Завршена је реконструкција станице за пречишћавање у Равди, на јужном приморју, која ће прерађивати воду са подручја где стално борави око 30.000 локалних становника и још 150.000 туриста за време летње сезоне. Нису, међутим, битне бројке, него ефекат ових пројеката на целокупни квалитет живота људи.
Према упоредним подацима, морска вода на северу Бугарске је знатно чистија од оне на југу и зато сваку информацију о изградњи објеката који ће побољшати квалитет воде на јужном приморју локални становници дочекују врло радо.
Сада, у шпици сезоне у Черноморецу и Созополу, два популарна туристичка одредишта на јужном Црноморју, све чешће се могу видети Чеси, Пољаци, Словаци што значи да нам се полако враћају гости из земаља из којих су у прошлости долазили најбројнији туристи – каже Петја Чепевова, заменица градоначелника Созопола. - Међу највећим пројектима који се изводе у нашем граду је доградња станице за пречишћавање отпадних вода. Укупна вредност објекта износи 75 млн евра, док је буџет Созопола око 15 млн евра. Зато је могућност финансирања из европских фондова драгоцена за општину. Постројење које предстоји ускоро да буде пуштено у експлоатацију намењено је преради воде насељеног места са 64.500 становника, па ће га користити и суседни Черноморец, одмаралишни центар који доживљава брз развој. У Созополу се гради нова четврт - Мисарја, у њој се граде нови хотели и станови што ће у будуће наметнути неопходност проширивања постројења. Добро је то што у нашем региону нема индустријских предузећа и море није загађено индустријским отпадом. Највећи је био проблем загађења комуналне воде у летњој сезони. Тада се у Созополу поред његових 10.000 становника додаје још око 90.000 туриста. Једина мера у погледу отпадних вода било је њихово испуштање дубоко у море. И сада ће се отпадне воде испуштати у море, али већ пречишћене у складу са највишим светским стандардима. Позитивна промена је већ видљива, а од наредне туристичке сезоне акваторијум Созопола ће бити претворен у еколошки чисту средину.
Превела: Ана Андрејева
Испред зграде Владе у Софији данас је одржана протестна демонстрација под слоганом „Вратимо приступ Витоши“. Љубитељи планине изразили су незадовољство због тога што жичаре на планини Витоша, која се уздиже над Софијом, више не раде. Док градски..
Априловска гимназија у Габрову, наследница прве секуларне школе у Бугарској , основане 14. јануара (2. јануара по јулијанском календару) 1835. године, ове године обележава 190 година постојања. Ову образовну институцију у живописном граду у подножју..
Врата тропског стакленика Ботаничке баште Бугарске академије наука у Софији биће отворена сваког дана између 10 и 16 часова у периоду од 16. до 26. јануара. Део јединствене збирке од преко 30 врста азалеја, које су тренутно пуном цвату, чине и..
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум..
БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће..
Бугарска учествује на међународном сајму туризма CMT у Штутгарту, који се одржава од 18. до 26. јануара 2025. године. Овај престижни догађај посвећен је..