Homo ludens или човек који се игра је сећање на детињство које живи у сваком од нас. Човек који се игра носи у себи храбри предузимљиви дух и без колебања експериментира и истражује непознате територије. Сви смо ми играчи који пролазе кроз различите кушње, како се пева у популарној бугарској песми. Коцкамо се када склапамо брак, а ризик је још већи када покрећемо нови бизнис.

Управо игра и бизнис су у основи идеје о организовању интелектуалне провокације која је у свету позната као „Умна соба“ или The Mind Room. Тако да је сада већ могућности за интелигентну забаву у Софији за једну више. Систем је разрађен пре више година у Јапану и већ је обишао цео свет. Код нас се на „вежбаоницу ума“ гледа као на модеран и забаван начин обогатити своју свакодневицу бежећи у комотан свет загонетки и слагалица из доба детињства. Чим постане део игре, човек лако открива тачку пресека стварног и виртуелног. Бугарска соба је створена по узору на њујоршку. Рискантног подухвата понудити Софијцима нову и непознату забаву латио се Валери Ванков, млади предузетник са смелим пословним идејама. На почетку сви су гледали скептично на ову идеју, али га је управо то натерало да је заиста оствари. Људи су се питали ко ће пристати да га закључе у собу која личи на лавиринт логичких задатака и сложених ребуса. Скоро годину дана потрајали су припрема и опремање „Умне собе“, а резултат је надмашио очекивања. Игра се свидела скоро свим посетиоцима.

Наши најчешћи гости су људи који раде у сфери информационих технологија, услуга, млади људи који проводе већи део свог времена у некој канцеларији и жуде за различитијим доживљајима у слободним од рада сатима - објашњава Валери Венков. - Скоро сви су позитивно расположени чим се једном укључе у игру. Кажу да нису ни осетили како је прошао читав сат колико, сходно пропозицијама, траје боравак у соби. На изласку смо посматрали свакојаке реакције: смех, поскоке, аплауз. Свако од нас осећа потребу да се бар на трен отргне из рутине свакодневице и да се упусти у узбудљив доживљај. Гости кажу да их игра ослобађа, па чак да и у њој откривају емоције и вештине које нису ни замишљали да поседују. Тежили смо да нашу „умну собу“ уредимо на начин који је разумљив и привлачан за посетиоце. Старински намештај и предмети и музика стварају лепу, комфорну и пријатну атмосферу. Желимо да овде свако развија своје логичко мишљење. Тражимо различите сижее за нову собу која ће бити посвећена легендама и причама из доба средњег века. Играчи успевају захваљујући доброј узајамној комуникацији. Она је најважнија. А не број чланова групе. Ми, из екипе „Умне собе“ осећамо да сносимо одговорност и треба да оправдамо очекивања наших гостију. Наш успех је резултат искуства које смо стекли у другим областима, а овде усклађујемо корисно са пријатним.

Као и свака игра, и „Умна соба“ има своја правила. Од учесника се не тражи да буду физички снажни или да имају стамину. Потребни су само логичко мишљење и мало спретности. Чим уђе у собу, играч сазнаје прву од низа загонетки на које треба да одговори како би нашао излаз.

Виктор Вутов – реквизитер и сет дресер бугарских филмских продукција, такође је део екипе игре:

Помоћу логичког алгоритма се траже одређени предмети у соби. Све почиње писмом које указује учесницима како да траже кључ ка решавању загонетки. Препоручујем само да људи долазе у добром расположењу и да не користе мобилне телефоне и камере, јер ће тако покварити магију игре. Старосна граница званично је од 14 година навише, али смо имали и млађе учеснике. Чак смо запазили да се они сналазе боље. Брже од одраслих проналазе скривене предмете и откривају логику загонетке. Пријатно сам изненађен играчима. Иако нудимо играчима сложеније ребусе, Бугари показују да су изузетно сналажљиви и знају како да се извуку из замршене ситуације. Усхићен сам способностима мојих сународника.

Превод: Александра Ливен