„Предности је без сумње више него мана.“ Са овим речима немачка канцеларка Ангела Меркел је коментарисала постигнути након 17 часова преговора у Бриселу споразум са Грчком.Уколико буде договорен трећи спасоносни пакет за Грчку, у наредне три године влада Алексиса Ципрасаће располагати са око 86 млрди евра. По речима Меркелове 25 млрди евра ће бити потребно само за рекапитализацију грчких банака.
Пету годину заредом дужничка криза Грчке не силази са првих страница немачких медија што је сасвим логично – поред тога што је СРН водећа привредна снага у ЕУ, она је са 85 милијарди евра највећи поверилац Грчке у целој ЕУ.Немачки политичари, експерти и медији су међутим одувек на грчку дужничку кризу гледали не само кроз финансијску и економску призму него и из угла европских вредности и посебно европске солидарности. Пре постизања споразума у ситним сатима понедељка председник ЕП, немачки социјалдемократа Мартин Шулц, директно је изјавио да од преговора у Бриселу зависи будућност заједнице: „Grexit би био крај уједињеној Европи“.
Лидери 19 земаља зоне евра у крајњој линији су спречили опасност да Грчка напусти заједничку валуту. Засада. Зато што споразум поставља неколико обавезних услова, а један од њих је да његов текст буде изгласану Бундестагу. „То ће се вероватно догодити у петак“ – изјавио је председник немачког парламента Норберт Ламерт из владајуће Демохришћанске уније канцеларке Меркел, али је изричито нагласио да пре тога „Атина мора да уради домаћи задатак“. Председник Социјалдемократске партије и министар економије у влади Меркелове, Зигмар Габријел, очекује да ће Бундестаг и остали парламенти у еврозони подржати споразум са Грчком. По свему судећи владајућа широка коалиција у Берлину сматра да су задаци постављени Атини изводљиви, али акценат ставља и на моралне последице за ЕУ. „Грчка мора под хитно да врати поверење у себе“ – коментарисао је ову одлуку немачки министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер који је споразум окарактерисао као „израз историјске способности Европљана да договарају компромисе“. Упркос неподељеним мишљењима која су се чула у изјавама коалиционих партнера у Берлину, критике упућене „гвозденом“ министру финансија Волфгангу Шојблеу никако да престану. Потпредседник Социјалдемократске партије Ралф Штегнер је оптужио демохришћана Шојблеа да је последње недеље погрешио определивши се за Grexit, премда и као привремену меру.
Није толико одушевљена договорима из Брисела либерална опозиција Немачке. „Споразум ће сигурно ојачати центрипеталне снаге у Унији. Промашили смо прави тренутак за рестартовање еврозоне са више економских подстицаја. Уместо тога одлучујућа у доношењу одлуке у Бриселу опет је била нада“ – рекао је председник слободних либерала Кристијан Линднер.После постизања споразума о решавању дужничке кризе у Грчкој предстоји да национални парламенти земаља еврозоне одобре његов текст. Широка коалиција Ангеле Меркел коју чине њена Демохришћанска унија и социјалдемократи Зигмара Габријела за сада немају разлога за забринутост. И овога пута влада ће добити неопходну подршку.Међутим критичари политике управљача у Немачкој већ броје гласове посланика владајуће коалиције који ће гласати против. Од почетка грчке кризе у 2010. г. њихов број, премда и веома споро, стално расте.
Превела: Ана АндрејеваНародно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом покушају, ниједан од кандидата није добио довољну подршку, а најближи је био најстарији посланик, Силви..
Лидер покрета „ДПС – Нови почетак“ Дељан Пеевски изјавио је да је спреман да преузме премијерску функцију ако његова странка добије поверење грађана. „Када будемо прва странка, ја ћу формирати владу“, поручио је Пеевски у изјави новинарима у кулоарима..
Председник странке ГЕРБ, Бојко Борисов, изјавио је да формула за успостављање стабилне редовне владе подразумева подршку странака ГЕРБ-СДС, „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ), „БСП – Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ (ИТН)...