После тешког гласања посла са повериоцима парламент у Атини је одобрио трећи спасоносни пакет за Грчку чији је циљ да избегне банкрот нашег јужног суседа.

Тиме, међутим, нису превазиђене све препреке на маратонској стази. Предстоји изгласавање програма у националним парламентима Финске и Немачке, о чијим се резултатима политички посматрачи не усуђују да дају прогнозе. Већ у понедељак Грчка треба да плати Европској централној банци 3,5 милијарди евра, а до петка – да смисли како да хитно опорави своје банке. По свему судећи, помоћ финансијским установама ће бити гарантована буџетом Европске уније. Управо то финансирање је јабука раздора на данашњој телефонској конференцији министара финансија Евро групе. Према незваничним подацима, већ је израђен предлог о учешћу свих држава ЕУ. Међутим, далеко не све земље чланице ЕУ ван зоне евра су спремне да помажу Грчкој.

Велика Британија чији је резервисани однос чак и према властитом чланству у Унији добро познат, каже да не може бити и речи о учешћу Лондона у спасилачком плану. Не толико оштро, али ипак исти став деле Шведска и Чешка. Ми смо категорично против реактивирања Европског фонда за финансијску стабилност, изјавио је чешки премијер Бохуслав Соботка. Логика је јасна – нек еврозона сама плаћа рачуне, чим не постоје било какве гарантије да ће Грчка икада вратити своје дугове. За сада је реч о 4,2 милијарде евра које Атина треба да врати до краја године. Тај је новац предмет хитних преговора министара финансија Евро групе који данас траже компромисну варијанту прелазног финансирања у наредна три месеца, пре старта новог спасоносног програма за Грчку.

Пре почетка разговора Eвропска комисија је потврдила да ће тражити од девет држава ван зоне евра, у том броју и од Бугарске, да учествују у спасавању Грчке као гаранти хитног зајма. Због очигледног недостатка бољих решења једина могућа варијанта је Европски фонд за финансијску стабилност, рекао је комесар задужен за евро Валдис Домбровскис. Тај је инструмент створен почетком дужничке кризе и у принципу већ је требало да буде искоришћен. По речима његовог шефа Клауса Реглинга, фонд располаже средствима из европског буџета који могу да се користе као гаранција неодложних плаћања Грчке. За коришћење тих средстава, међутим, потребно је одобрење свих 28 држава чланица.

Бугарска још увек није послала свој званични став по том питању, али је ових дана премијер Бојко Борисов у неколико наврата искористио могућност да коментарише начин на који ЕУ покушава да реши грчку кризу. Осим што је био очигледно иритиран чињеницом да се ЕУ бави само и једино Грчком и пренебрегава проблеме осталих чланица, на седници Европског савета крајем јуна он је био категоричан и по питању ко треба да спасава Грчку: Да бисмо били члан еврозоне, ми бисмо такође дали Грчкој новац. Али ми се чини да није логично да сиромашнији дају богатијим. Борисов није пропустио случај да похвали своју владу што спроводи строгу финансијску дисциплину, па је чак упутио препоруке зони: Док се државе зоне не дисциплинирају, не видим смисла да журимо да се учланимо. Међутим, да ли ће његова реакција бити толико крута сада, када постоји реална шанса да бугарски буџет гарантује грчку инсолвентност, тек ћемо видети. Не смемо заборављати да ЕУ ипак има и план „Б“ – вето на зајам Грчке може да буде заобиђен гласањем квалификоване већине коју чини свега 15 финансијских министара представника земаља у којима живи 65 процената укупног становништва Уније.

Превод: Александра Ливен