Јуче је у галерији Савеза бугарских сликара под називом „Светлост“ отворена изложба текстила који је израђен уз примену традиционалних и нових техника. У савременој уметности текстил се широко користи за визуелизацију најразноврснијих уметничких идеја. Многи аутори воле да текстил комбинују са другим материјалима – на пример за инсталације, уметничке акције итд.

Ево шта је у интервјуу нашем радију изјавила Михаела Падева, секретар Секције за текстил Савеза бугарских сликара:

Као пример могу навести Криста Јавашева који ради само са текстилом, али га не можемо назвати сликарем текстила јер код њега најбитније није материјал, већ идеја. И ми себи постављамо сличан циљ – да на првом месту имамо вредносну идеју. Затим – да остваримо ту идеју уз примену прикладног материјала.

Данас имамо већу слободу, могућност и право да будемо иновативни када одлучујемо о комбиновању материјала и њиховом избору, иновативни у начину њиховог приказивања, комбиновања, лепљења, везивања итд. У нашој уметности све активније је присуство дигиталне уметности. Јуче сам, на пример, у једној галерији видела ручне радове на картону уз примену дигиталне уметности. Данас можемо радити различите комбинације, све једно какве, али битно је да резултат буде добар. Таква је и наша изложба. На њој се могу видети, рецимо, дела од текстила пресвученог филмом или израђена од текстилних влакана уграђених у смолу, поњаве осликане уљаним бојама. Приказани су и радови од папира и класичне тканине.

Аутор једног од најзанимљивијих дела приказаних на изложби је проф. Ани Бојаџијева која је за његову израду користила прозирне цевчице. Иначе, у изложби учествују радови аутора различитих генерација. Посетиоци могу да виде, на пример, гоблен сликара Георгија Баева, поред њега - један студентски рад, а међу представницима средње генерације је сликар Валентин Дончевски, у чијим се делима сусрећу древне традиције и нова изражајна средства:

Два моја дела учествују на изложби. Рађена су на принципу колажа јер је у мојим радовима већ дуго година присутна бугарска поњава – некада сам је сликао, а сада радим апликације на поњави. У питању су ручно ткане поњаве, старе 70-100 година, које у себи носе историју и лепе су. У њима је наша прошлост, фолклор, трудољубље, прагматизам, естетика. Део девојачке спреме моје баке је пре више година спаљен на дворишту, када су продали једну кућу на селу... Нажалост, нисам могао да спасим поњаве. У својим сликама користим бакине поњаве које су код мене остале и удахнуо сам им нов живот.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Павлова