Један видео спот обилази друштвене мреже задњег месеца и привлачи пажњу својом искреношћу и колоритношћу.
У некој страћари речи одскачу као меци да би подсетиле на један изгубљен свет. Малијац Бамба Малинке пева сетну песму – али полако туга прелази у наду, а несрећа изнедрује радост због остварења давнашњег сна. „Напустио сам домовину да бих себи изградио нов свет!“
Песма Sofia Dream изражава моје поштовање према граду у којем сам се настанио као и моја очекивања за бољи живот после толико тешких дана у мојој родној земљи - каже Бамба. - Сада, када сам у Софији, опет сам узео живот у своје руке, на видику је моја друга шанса. Због тога сам опевао Софију коју јако волим.
Бамба Малинке има 27 година. Пре три године у Мали су упали исламисти, наметнули шеријат и окрвавили његову земљу. Али он се није помирио, компоновао је и отпевао песму о слободи религије. Зар нису све религије пут до Бога, реторички пита новопокрштени хришћанин и призива на љубав, братство, помирење. Даље је лична прича Малинкеа тужна – његови родитељи су погубљени, а он је побегао из домовине. Данас је слободан, има посао, пријатеље. Један од његових најближих другова је Македонац Филип Лазаревски, његов вршњак који је наш главни град изабрао за место становања, а иначе је продуцент њихове заједничке песме Sofia Dream. Питали смо га шта га овде инспирише:
Па рекао бих сам град онакав какав јесте, његова атмосфера, људи, културни живот. Све ми то прија, уз то не само мени.
Филип каже да је његов пријатељ Малинке пример на који се могу угледати све избеглице зато што пуно ради и стално напредује. Бугарска, наравно, није држава без проблема, али је свакако много боље место за живот од земаља из којих ови људи долазе.
Малинке је тога свестан:
Бугарска је моја друга домовина. Одушевљен сам што сам овде, што могу слободно шетати улицама и живети мирно и безбедно. Додуше, многе избеглице радије би се одселиле у неку западну земљу, али је то питање личног избора. Мислим да они који долазе у Бугарску суштински је не познају. То је разлог што они желе да оду негде другде, док се ја осећам комфорно и више волим да останем овде – упознао сам нове пријатеље и нашао добар посао што ме чини срећним.
Тренутно Малинке и Филип припремају премијеру видео спота Sofia Dream-а – радња се одвија међу руинама напуштене зграде.
Снимили смо one shot video за песму Sofia Dream, а сада предстоји да се појави и званичан видео-спот - објашњава Филип. - Надам се да ће бити готов почетком августа, снимке ћемо остварити на истој локацији, али ћемо ангажовати професионалне плесаче и добити подршку R&B cru, који се јако обрадовао иницијативи Sofia street music и подухвату Малинкеа. Кућа – декор спота налази се на периферији Софије, има диван ентеријер, а и архитектура зграде је интересантна. На жалост дуго није обитавана, па је пропала.
Малинке и Филип се спремају за концерте на мору, а крајем лета ће промовисати и своју другу заједничку песму.
Друга песма носи поруку „Be happy“ – буди срећан с оним што имаш, буди срећан даном који предстоји, буди срећан свим што си створио. И једноставно, буди срећан што си жив, каже Филип Лазаревски.
Двојица пријатеља су задовољна својим послом – Филип ради као графички дизајнер, а Малинке је оператер у кол-центру. И док Филипу скоро ништа не фали, велики бол и уједно велики сан Малинкеа је да једног дана открије своју сестрицу и да заједно живе у миру.
Превела: Ана Андрејева
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...