Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Локални празници, надсвиравање на гајдама и мини фестивал у селу Равногор

БНР Новини
Фотографија: БУЛФОТО

По традицији крајем јула село Равногор у Родопима угошћује три музичка празника - „Регрути“, један мали фолклорни фестивал, а од прошле године и надсвиравање гајдаша.




Народна песма, свирка и игра привлаче Бугаре и странце. „Регрути“ је локални обичај чија је традиција стара више од 100 година. Посвећен је момцима који су недавно напунили 18. годину и којима предстоји да оду на одслужење војног рока. Некада је одлазак регрута био велики празник, организован пре но што момци крену у војску у јесен. У нас већ годинама служење војног рока није обавезно, али се у Равногору колективни „испраћаји“ настављају и данас. Тада се из зграде сеоске општине износе специјална везана застава и национална тробојка. Младићи у белим кошуљама хватају се у велико коло, затим им се придружују и одрасли из села, гости изблиза и издалека.

Надсвиравање на гајдама одржава се друге године заредом под покровитељством прослављене родопске певачице Ваље Балканске и уз активно учешће Петра Јанева – гајдаша који прати њена извођења. Он је међу организаторима ове манифестације и члан фондације „Надсвиравање на гајдама – Равногор“. А међу иницијаторима музичког празника је др Нина Грнчарова која годинама живи у Шведској са супругом - етномузикологом и великим заљубљеником у бугарски фолклор. Ђерђ је Мађар, свира каба-гајде и учествује у различитим саборима широм Бугарске, док је Нина волонтер у организацији надсвиравања у Равногору:

На празнику званом „Регрути“ звучала је искључиво изворна родопска народна музика. Том приликом су се по традицији окупили претежно млади до 25 година. Надсвиравање на гајдама организује се недалеко од мештанима познатог параклиса Светог Илије. Једини услов је да умеју свирати на родопским каба-гајдама. Том приликом стижу свирачи из целог фолклорног подручја. Последњи дан био је посвећен мини-фестивалу пријатељства, који смо супруг и ја организовали по трећи пут. Учествовали су странци, љубитељи бугарског фолклора и неке од локалних група. Предност смо дали деци. Прва на програму је била осмогодишња девојчица, унука и праунука познатих народних певачица из Равногора. Од Марије Мадарове, прабабе мале певачице записали смо око 20 аутентичних узорака. Ја и мој супруг већ годинама сакупљамо локални фолклор. То исто радимо и у Мађарској и Румунији. И онда све прикупљено постављамо на наш сајт www.EthnoSpace.com. Ове године у Равногору је гостовала група из Шведске која се аматерски бави бугарском народном музиком. У Стокхолму постоји Бугарско културно друштво са плесним саставом, недељном школом и малом вокалном групом чији сам ја вођа. Са девојкама слушамо песме које сам током лета снимила, понајвише у Равногору, а онда између њих бирамо оне које нам се највише допадају и учимо их. Поступамо као прави народни певачи. Наш састав учествује у манифестацијама у организацији Бугарског културног друштва и амбасаде Бугарске. Лети наши шведски пријатељи долазе у Бугарску са породицама. У Равногор стижу и многи Бугари који живе у иностранству, а желе да својој деци покажу лепо лице Бугарске, чисту природу и јединствени фолклор. Равногор је у сваком случају једно од најбољих места за такво путовање.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Стефан Диомов

“Здраво, пријатељу, како си?” – аутор "химне пријатељства" слави свој 80. рођендан

Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..

објављено 13.2.25. 11.35
Костадин Гугов

90 година од рођења легенде бугарске народне музике Костадина Гугова

Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..

објављено 12.2.25. 11.00

Музика Милена Кирова – узбудљив спој класике и „сеоског фанка“

На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..

објављено 11.2.25. 12.45