У овим врелим летњим данима у Бугарској академији наука представљена је књига посвећена вечито актуелној и врућој теми – Балкану. Аутори зборника под насловом „Балкан у другој деценији 21. века“ су научници са Института за балканистику с Центром за истраживање историје и културе Трачана при БАН.
Ево шта су двојица од њих рекли за Радио Бугарска:
У процесу интеграција земаља западног Балкана фокус је обрнут, сматра др Бисер Банчев, стручњак за савремену историју југоисточне Европе. За земље Балкана оне представљају прилику за напредак, посебно што се тиче повећања конкурентности и унапређења регионалног развоја. А Брисел их посматра кроз призму безбедности. Тако се једно питање сагледава са две различите тачке гледишта. Према дру Банчеву, Подгорица и Београд представљају две крајности интеграција западног Балкана: док Црна Гора настоји да се убрза процес прикључења НАТО и ЕУ, Србија је више пажње посветила унутрашњој консолидацији.
Које су препреке за европске интеграције?
Оне су две врсте. Прве су објективне природе као што је, рецимо, застарела привредна структура земље. Забрињавајуће су субјективне препреке које су на политичком и декларативном нивоу - коментарише др Банчев. – Прошле године је Европска комисија изјавила да ће балканске земље у ЕУ ући најраније 2020. године. Изјава европских званичника је разочарала многе, али је упркос томе реч о објективној перспективи пошто је сам преговарачки процес подоста дугачак. Ситуација у Грчкој је показала да ће у наредних 7 година структурни фондови бити исцрпљени. То је и разлог да у земљама региона расте евроскептицизам. Грчка је изолован случај, али је добра илустрација истовремене љубави и мржње према ЕУ, што је карактеристично за наша друштва.
Пут евроинтеграција променио је односе Срба и Албанаца. Др Боби Бобев, историчар и бивши амбасадор Бугарске у Албанији и на Косову, коментарише:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографија: ЕПА/БГНЕС
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..
Партија „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) саопштила је да неће дати подршку кандидатима за председника 51. сазива Народног собрања ниједне странке која није подржала декларацију коалиције о формирању санитарног кордона око лидера..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..