У овим врелим летњим данима у Бугарској академији наука представљена је књига посвећена вечито актуелној и врућој теми – Балкану. Аутори зборника под насловом „Балкан у другој деценији 21. века“ су научници са Института за балканистику с Центром за истраживање историје и културе Трачана при БАН.
Ево шта су двојица од њих рекли за Радио Бугарска:
У процесу интеграција земаља западног Балкана фокус је обрнут, сматра др Бисер Банчев, стручњак за савремену историју југоисточне Европе. За земље Балкана оне представљају прилику за напредак, посебно што се тиче повећања конкурентности и унапређења регионалног развоја. А Брисел их посматра кроз призму безбедности. Тако се једно питање сагледава са две различите тачке гледишта. Према дру Банчеву, Подгорица и Београд представљају две крајности интеграција западног Балкана: док Црна Гора настоји да се убрза процес прикључења НАТО и ЕУ, Србија је више пажње посветила унутрашњој консолидацији.
Које су препреке за европске интеграције?
Оне су две врсте. Прве су објективне природе као што је, рецимо, застарела привредна структура земље. Забрињавајуће су субјективне препреке које су на политичком и декларативном нивоу - коментарише др Банчев. – Прошле године је Европска комисија изјавила да ће балканске земље у ЕУ ући најраније 2020. године. Изјава европских званичника је разочарала многе, али је упркос томе реч о објективној перспективи пошто је сам преговарачки процес подоста дугачак. Ситуација у Грчкој је показала да ће у наредних 7 година структурни фондови бити исцрпљени. То је и разлог да у земљама региона расте евроскептицизам. Грчка је изолован случај, али је добра илустрација истовремене љубави и мржње према ЕУ, што је карактеристично за наша друштва.
Пут евроинтеграција променио је односе Срба и Албанаца. Др Боби Бобев, историчар и бивши амбасадор Бугарске у Албанији и на Косову, коментарише:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографија: ЕПА/БГНЕС
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са..