Недељу на измаку обележили су масовни протести. Врхунац негодовања грађана био је у среду када је, прецизности ради, 2.385 предузећа са преко 210.000 запослених широм земље протестовало тражећи реформу сектора енергетике, као и због повећања компоненте цене електричне енергије, тзв. таксе “Обавеза према друштву” која би могла утицати на раст цене струје.
Протесте су организовала четири удружења послодаваца у земљи: Бугарска асоцијација индустријског капитала, Конфедерација послодаваца и индустријалиста у Бугарској, Бугарско индустријско удружење и Бугарска привредна комора, а први пут су их подржале и Конфедерација независних синдиката и Конфедерација радника “Подкрепа.” Узрок грађанског незадовољства је било најављено повећање таксе “Обавеза према друштву” и цене електричне енергије за индустријске потрошаче. Учесници протеста у бугарској престоници ставили су до знања надлежнима да нису кренули у акцију како би свргнули владу, већ да би убедили независни енергетски регулатор Комисију за регулацију енергетике и водопривреде да не повећава цене струје. Парламентарно заступљене снаге реаговале су различито. Посланици ГЕРБ-а изразили су чуђење зашто грађани протестују пре него што је енергетски регулатор објавио одлуку о новим ценама електричне енергије. Посланици Реформистичког блока су подсетили да је немогуће да се такса “Обавеза према друштву” разликује за електричну енергију за индустрију и домаћинства. Бугарска социјалистичка партија је инсистирала да влада предузме потребне мере како би сачувала конкурентност бугарских производа узимајући у обзир предстојећи раст цена електричне енергије. Према мишљењу посланика Патриотског фронта, бизнис и синдикати имају разлога за протест. Шеф парламентарног Одбора за енергетику Дељан Добрев који је из редова ГЕРБ-а није могао да сакрије своје чуђење заједничким протестом синдиката и организација послодаваца, имајући у виду да послодавци траже да се смање трошкови енергије, чему се синдикати противе. По речима Добрева, одлагање одлуке о цени електричне енергије доводи до додатног дефицита у систему. Мере су предузете, остварене су уштеде од стотина милиона лева.
У овој веома деликатној ситуацији премијер Бојко Борисов је нашао соломонско решење рекавши да очекује да Комисија за регулацију енергетике и водопривреде коректно израчуна цену електричне енергије како за индустрију, тако и за домаћинства. Борисов је додао да ће прихватити одлуку Комисије ма каква она била. По речима Борисова, дефицит у Националној електричној компанији износи 1,9 милијарди евра и неко треба да то покрије, а то су држава и грађани. Како је до тога дошло? Одговор на ово питање треба да потражимо у обухватнијој анализи.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваИнтересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије изван земље отићи у академској 2024-2025. години повећан је за око 11%. Ово је за програм „Христо..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..
Данас, 5. октобра, у Пловдиву се одржава 8. издање Фестивала "Срећни руку под руку" који фокусира пажњу на таленте особа са инвалидитетом, а мото је..
Сестра Мери Грејс је једна од 7 монахиња у бенедиктинском манастиру у селу Царев Брод, североисточна Бугарска. Она је из Танзаније, а има 27 година...
Угодни јесењи дани дивно су време за шетњу међу радњицама у Самоводској чаршији у Великом Трнову. Чаршија се формирала средином XIX века, када су сељци из..