Први постулат: Све на овом свету има цену!

И без залажења у дубине полит-економије одмах можемо рећи да је цена струје енигма, бар код нас. У Бугарској је цена електричне енергије благослов и проклетство, она је обећање, извињење, оптужба, оправдање, пресуда. У нашој земљи је цена струје и монета за поткусуривање, посебно у политици. Она обара владе, али их и држи, она је предмет свакојаких интереса и лобија. Све то објашњава чињеницу зашто у годинама после демократских преображаја у земљи цена електричне енергије никад није била то што треба да буде – објективан резултат дешавања у енергетском сектору. У ствари, ни за време социјализма ситуација није била много другачија, пошто је у том периоду држава субвенционисала електричну енергију, али на рачун других ствари. И тако је то и дан данас, а једина сигурна ствар је да је цена електричне енергије била нижа него реална вредност енергије и трошкови њеног преноса. Са данашњим даном Национална електрична компанија (НЕК) продаје сваки мегават-час електричне енергије по регулисаној цени која је за скоро 30 евра нижа од откупне цене, што доводи до стварања дефицита.

Тражење оставки, страховања од могућег банкрота и упозорења за нагло повећање малопродајних цена. Тако је реаговао домаћи бизнис након што су биле обелодањене нове таксе и цене струје које су ступиле на снагу од 1. августа. Водећа удружења послодаваца у земљи инсистирала су да се одложи примена најављеног поскупљења струје за 1. јануар 2016. године, што је било тешко законски изводљиво. Од 1. августа ћемо имати нове цене струје, рекао је шеф Комисије за регулацију енергетике и водопривреде Иван Иванов после седнице енергетског регулатора. Иванов је цитирао објављене у Службеном гласнику усвојене измене Закона о енергетици према којима актуелни ценовник за продају електричне енергије важи до 30. јуна и рок важења може да буде продужен за месец дана, што су и учинили, тј. до 1. августа. Што се послодаваца тиче, који у конкретном случају имају право да се буне, подсетићемо да они нису протестовали када су у октобру 2014. године цене електричне струје за домаћинства скочиле за 10 посто, нити су били против поскупљења струје у претходним годинама – за 13 посто 2013, а пре тога и 2007. У ствари, 2013. године је влада Орешарског снизила цене струје што је довело до великог губитка од преко 300 милиона евра. У периоду од 2002. до 2005. цена електричне енергије се повећала за 15 посто на годишњем нивоу. Из тих разлога је дефицит Националне електричне компаније солидно набубрио, што потврђује тужну чињеницу да су се у сектору енергетике одувек предузимале неадекватне мере или тражиленеке закулисне радње, јер би у супротном, узимајући у обзир мишљења експерата у прогнозирању, цена струје, чак и регулисана, могла је да се одређује према економској логици у бранши. И сви су могли бити задовољни.

Други постулат: Нема бесплатног ручка!

Дефицит енергетског сектора, односно Националне електричне компаније износи 2 милијарде евра, што се не може сакрити испод ћилима. По закону, компанија треба да што пре измири сва своја заостала дуговања. Држава и Комисија за регулацију енергетике и водопривреде треба да кажу како – државним субвенцијама, тржишним ценама или регулисањем. По мишљењу представника бизниса, цене струје се не смеју дирати све док не почне са радом енергетска берза на којој ће сви произвођачи електричне енергије продавати струју по тржишним ценама. Другачије речено, потребно је да се тржиште либерализује што се очекује догодине. Од 1. августа је енергетски регулатор у цену струје урачунао и тзв. таксу „Обавеза према друштву“ што ју је дигло за 20 евра. Кад мало боље размислимо, ово уопште није „обавеза према друштву,“ већ обавеза према државном монополисти НЕК, дакле, реч је о државној такси. На овај начин је, до одржавања избора на јесен, пронађено привремено решење за један дугогодишњи проблем, за дефицит државних компанија од 2 милијарде евра од којих је 60 посто резултатлоших политичких потеза, реч је о пропалом пројектуизградње нуклеарне централе „Белене“ и „нерођеном“  хидроенергетском пројекту „Цанковкамак“ који држави виси као камен о врату. Преосталих 40 посто, или 800 милиона евра, последица су регулисаних цена. Упркос оптимизму министра енергетике ТеменушкеПеткове и шефа Комисије за регулацију енергетике и водопривреде Ивана Иванова, према којима ће либерализација тржишта и увођење енергетске берзе смањити цене струје, експерти су скептични – све док се тржиште не балансира и не измире дуговања, цене струје ће расти. Када ће се све то догодити, то није познато, али ако и овога пута неко одлучи да се игра струјом, кратки спој нам не гине. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова