Село Борино одавно је стекло симпатије туриста својим пријатно уређеним гостинским кућама, понудом домаћих специјалитета и нада све - волшебном природом и магнетичним пејзажима. Овај део планине познат је по стеновитим громадама изнад којих круже орлови, по вијугавим теснацима и туристички уређеним пећинама. У околини села простиру се пољане пуне цвећа, којима одјекује звук клепетуша. Изнад  ћилима дивљег цвећа и лековитих трава лебде лептири.

Недалеко од Борина се налазиприродни резерват Кастракли – право царство ових шаренокрилих бића. Овде, на позадини родопских брда преплављених свим нијансама зелене боје, лепрша више од 450 врста лептира. Њихов живот је прекратак, неки се сунцу и цвећу радују пар недеља, док други гину буквално неколико часова пошто угледају светлост дана, подсећајући нас да све што је лепо кратко траје. Обиље ових нежних, полупрозирних створења у том подручју је невероватно.

Љубитељи лептира тврде да у току само два сата у пречнику од 100 метара могуће је видети бар 20-ак врста, неке од којих су велика реткост за нашу географску ширину. Да би их посматрали и фотографисали, у Борино стижу странци. Општинским средствима је започела изградња музеја лептира који ће прве посетиоце примити најесен. У њему ће бити изложена колекција стотинак препарата танкокрилих бића као и богат приказ слика.Поред тога свако је у прилици да посети резерват и открије станиште ових суптилних летећих животињица.

„У месту Кастракли налази се и биосферни резерват црног бора, а тик уз шуму на површини од 120 хектара простиру се ливаде и њиве – овај простор обитавају лептири– објашњава председник општине Борино Октај Алијев. Направили смо еко-стазе за љубитеље пешачења и бициклизма, а до резервата је могуће допутовати и колима.Тренутно обучавамо неколико локалних житеља који ће бити незамењиви водичи за посматраче лептира“.

Ово подручје је прави рај за љубитеље планинарења, пењања, спелеологе и понајвише фотографе.Заљубљеници у природу овде имају прилике да уживају у дражесној лепоти дивљих орхидеја којих има напретек у околини Борина. Оне слове за једне од најдревнијих цватућих биљака. Орхидеје имају малобројна, раштркана усред природе станишта, а њихово откривање је непоновљив доживљај. Недалеко од БоринајеЈагодинска пећина – једна од најлепших и најпосећенијих као и пећина Дјаволското грло (Ђавоље гротло), која се везује за легенду о Орфеју и Еуридики.

Асфалтни пут који вијуга кроз Триградску клисуру са њеним фантастичним окомитим литицама води до забачених села и махала са по тек неколико престарелих житеља.Овде посетиоци могу видети изненађујуће разноврстан крајолик, поразговарати са неком од мештана, прошетати мирисним пропланцима и … наравно направити фотографије ројева лептира и мноштва цвећа.Ова ненадмашна лепота привлачи овамо туристе изблиза и издалека.

„Стижу нам гости из Француске, Пољске, Русије, Словачке, Чешке – каже Октај Алиев. – Они долазе са  фотоапаратима велике брзине који имају способност снимања изблиза и стварања оштрих слика у свим условима. О нама су сазнали путем интернета. Кад једном дођу у Бугарску и врате се кући, они су већ жива реклама у земљи из које долазе и тада прича о нашим лепотама иде од уста до уста.“

Музеј лептира чија је припрема у току биће уједно и центар за заштиту природе, а мештанима улива наду да ће Борино постати атрактивно одредиште за  још више љубитеља дивље природе. 

Превела: Ана Андрејева