Између Бугарске и Словачке постоји један посебан духовни мост везан за мисију Свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика. У другој половини 9. века двојица су послата у Великоморавску кнежевину, чији је део данашња Словачка, да проповедају хришћанство на словенском језику. За превођење богослужбених књига Константин /Ћирило/ Филозоф је саставио глагољицу. Касније, када је кнез Борис І примио ученике Свете браће у Бугарској и створио услове за ширење њихове мисије, у Охридској књижевној школи створена је ћирилица која је била једноставнија за писање. А што се глагољице тиче, и данас сложена слова прве словенске азбуке мотивишу научнике и уметнике да је истраже и преосмисле. Она је инспирисала и скулптора Андреја Врабчева да створи монументално дело „АБВ” – једнотону црну челичну сферу пречника 2,4 метра. Бугарин је једини представник Балкана у овогодишњем 20. издању фестивала „Скулптура и објекат” у Братислави. До краја августа његово дело моћи ће да виде сви који дођу у врт зграде Председништва у словачком главном граду.

За Андреја Врабчева оживљавање глагољице кроз „језик” скулптуре представља лични изазов:

„Глагољичко писмо се заснива на сасвим јасним геометријским принципима. Али је сама азбука створена на основу хришћанских симбола и идеја – каже Андреј Врабчев. – Постоји модул који у себи садржи круг, крст и троугао. Њиме се могу исписати сва глагољичка слова.”. У житијама се наводи да је Константин /Ћирило/ Филозоф писмо саставио за једно вече, а у ствари, читава глагољица садржана је у том модулу. И тако одузимање или остављање тих елемената приказује целу логику глагољице. Управо овај принцип омогућава ново "читање" писма у простору – да се оно претвори у чисто просторни проблем, садржан у скулптури.”

У оквиру фестивала Бугарски културни институт у Братислави представља и друга дела Андреја Врабчева, која су такође својеврстан културни мост између Бугара и Словака.

Бугарски скулптор импресионира словачку публику и једним неканоничним делом:

„Пресвето срце Исусово“ представља један од симбола католичке деноминације. Ватра је део тог симбола, али је нисам пренео у своју скулптуру, него сам је заменио свећама из наших православних храмова, у чему су неки видели хришћанско јединство.”

По завршетку фестивала у Братислави скулптура „АБВ” ће своју причу о глагољици испричати у Бечу, где ће бити приказана у Бугарском културном институту - Дом „Витгенштајн”.

Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Андреj Требатицки