Шта се све не догађа када медији немају шта занимљиво да понуде својој публици. Негде у ово време године јавна гласила обично саопштавају да се у заливу Варне појавила ајкула. Ове године бугарски медији баве се водом која је неким чудом шикнула из једног бунара у старој бугарској престоници Плиски. Да ли је чудотворна? Или пак је целебна? А можда ће помоћи целокупном бугарском народу да најзад заживи боље?
Каква је предисто(е)рија: Крајем јула археолози су наишли на воду у тобоже пресахлом зденцу недалеко од Велике базилике у Плиски. Био је то свети бунар Трачанима и Бугарима из којег је црпљена вода од 7. до 19. века када су Османлије набацали на њега велике количине земље. 200 година касније вода је опет шикнула што је за једног познатог бугарског професора историје то било знак да ће Бугарска постати просперитетна земља. Професор се позвао на пророчанство бабе Ванге, чувене бугарске видовњакиње, која је поред тога тобоже рекла како ће ствари у Бугарској кренути на боље када обновимо Бојанску цркву надомак Софије, цркву Светих 40 мученика у Великом Трнову и велику базилику у Плиски. Е, сад су сви услови испуњени – поменуте цркве су рестауриране, а из доскора сувог бунара опет се може вадити вода. Сад треба само да скрстимо руке и чекамо да се наша драга домовина претвори у рајски кутак. Вероватно у настојању да укаже на моћ пророчанства, дотични професор је тако званом светом водицом пошкропио премијера зато што се у народу верује да то доноси здравље. А он ће се можда побринути да побољша квалитет нашег живота.
И тако већ две недеље тема о води из Плиске не силази са тв екрана и страница новина. У летњем периоду када нема довољно вести, медији се утркују да коментаришу да ли је вода у Плиски животодајна, чудотворна или бар лековита. Медицински експерти су кренули да проверавају квалитет воде и том приликом утврдили да је висока концентрација нитрата пре опасна по људско здравље него ли благотворна. А теолози су похрлили да помогну у просвећивању хришћана који треба да знају како света може бити само она вода коју је освештао поп.
На стотине туриста који су навалили да посете најстарију бугарску престоницу немају откуд знати – у бугарским школама веронаука није нити обавезан, нити изборни предмет. Корачају по ужареним каменовима древне Плиске, сунце их пали на археолошком локалитету, а они траже – неко јавно, неко тајно – свети бунар. И пију воде из њега.
Баш мораш да си сујеверан, ако отпијеш гутљај ове браонкасте муљаве воде у нади да ће ти донети здравље и берићет. Али ми, Бугари очито смо пуни празноверја – скоро и да нема народног обичаја који се не би заснивао на мистичким веровањима.Градоначелник Нове Загоре је пре неко време наредио градским одборницима да поспу 50 килограма шећера по једном путу како би отишли "зли дуси" због којих су се на том путу догодиле тешке саобраћајне несреће! „Та иницијатива је заснована на древном веровању", наводи се у званичном саопштењу градоначелника.
И ако ово пуко празноверје може да измами осмех, иницијатива једног софијског дневног листа је изазвао револт код многих грађана. Тај лист је решио да нешто заради тако што почне да флашира свету воду и да је продаје уз новине на празник Велике Госпојине. Ова идеја је наљутила и премијера који је на редовној седници владе забранио све „комерцијалне активности“ везане за археолошка ископавања код Плиске. Њему је лако, он је пошкропљен светом водом за здравље, док обичним људима преостаје да чекају да ли ће се обистинити прорицање бабе Ванге.
Превела: Ана Андрејева
.
Љубитељи природе и цвећа имаће прилику да данас и сутра доживе јединствено искуство у тропском стакленику Ботаничке баште Бугарске академије наука (БАН). Посетиоце очекују чаробни цветови азалеја, камелија и разноврсних орхидеја – ванди,..
Према речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона грипа је почела, али за прецизније податке потребно је да прође још једна радна недеља“, нагласио..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини је те врсте на Балкану. Позориште је подсетило јавност на његову историју на својој Фејсбук..
Љубитељи природе и цвећа имаће прилику да данас и сутра доживе јединствено искуство у тропском стакленику Ботаничке баште Бугарске академије наука..