Иако нема тачних статистичких података о томе колико младих напушта  Бугарску и колико њих се враћа, претпоставља се да сваке године око 1/10 свршених гимназијалаца (њих 5000 - 6000) легализује диплому у Министарству образовања и науке, вероватно да би касније уписало факултет у иностранству. Масовна емиграција људи између 25 и 50 година има драматичан утицај на домаћу привреду и политички систем државе. Петји Илијевој је 25 година. Има бачелор-диплому из психологије СУ „Св. Климент Охридски“, где тренутно магистрира са темом „Организациона психологија и психологија рада“. Да ли је могуће да млади у Бугарској буду мотивисани да остану овде и да ли се овакво решење лако доноси?

„Никада нисам била суочена са таквим избором јер никад нисам пожелела да напустим Бугарску. Пре неколико година сам морала да одем на неко време у Грчку, онда у Немачку, али ми се живот тамо није допао, хтела бих да се афирмишем овде.Тренутно је мој посао везан за избор професионалног кадра што носи велику одговорност, јер задовољни треба да буду и кандидати за посао, и наши клијенти– домаће и стране компаније“.

У слободном времену Петја се бави разним волонтерским радовима, рецимо члан је добровољачке групе која помаже Дирекцији за противпожарну безбедност и заштиту становништва у општини Софија.2014.г. када је чула за поплаве у  Аспарухову код Варне и у Мизији (на северозападу Бугарске) није се колебала и одмах је кренула да пружи подршку настрадалима.Мештани у Аспарухову  који су седели уз шољицу кафе у неком тамошњем локалу, дивили су се ентузијазму десетине младих како у блатњавим чизмама и покривени чађи раде на жарком сунцу. Петја има слуха и за проблеме бугарских заједница у иностранству.По њеном мишљењу бугарска држава се не занима довољно за њих. Не издвајају се потребна средства за изградњу бугарских школа и финансирање активности информативних и културних центара.Млада жена се посебно занима за бугарску историју у којој се по њеним речима могу открити бројни примери за угледање. Млада дама изражава свој патриотизам  и на један прилично необичан начин…

„Добила сам своју прву тетоважу када сам имала 19 година. Била је то розета из Плиске, приказ древног протобугарског симбола из доба  владарске династије Дуло, која је основала бугарску државу. Онда су ми урадилитетоважу бугарског веза на левом ручном зглобу, а затим сам добила и текст исписан глагољицом којим се јако поносим: „Време пролази, Бугарска остаје“, уследила су два лава са старог државног грба, укупно седам тетоважа је посвећено мојој домовини, где сам одрасла и стасала као личност.Моја највећа жеља је да наш народ живи у добробити као и то да млади буду мотивисани да остану овде, да их није срамота да кажу да су Бугари када путују у иностранство.Треба да се поносимо што смо наследници најстарије државе која није променила име откако је утемељена 681. г. Моја девиза је: „Напред и навише“ – рекла је у закључку Петја Илијева.

Превела: Ана Андрејева