Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

О чему маштају Бугари?

БНР Новини
Марчела Абрашева
Фотографија: БГНЕС

На вести о економском оживљавању у Бугарској наши сународници гледају као на суву статистику. Оно је међутим чињеница и када је у питању пословање компанија, и када посматрамо потрошњу која је у порасту.

Ми имамо ниску основу за поређење, коментарише социолог Марчела Абрашева – регионалнидиректор TNS - Gallup за Балкан. Садашње стање упоређујемо са оним из прошлог лета када је у земљи било политичких тензија и када је био присутан осећај ванредности. На тој позадини различите социјалне групе се сада осећају много мирније, почеле су да мисле нешто дугорочније, не само о ономе што их очекује следећег месеца, а то подстиче економско оживљавање. Људи наиме троше више, склонији су да наставе образовање или да се баве неким новим активностима. Као пример могу навести раст кредита за куповину стана. То се наравно односи на веће градове у којима постоје привредни субјекти. У Бугарској разлика у нивоу економског развоја су велике од једног региона до другог и од једног места до другог, али је ситуација таква и у осталом свету.

Којим социјалним групама припадају бугарски грађани који уживају просперитетан живот?

Социјална група се начелно одређује на основу доходака и имовине грађана, али с друге стране зависи и од њиховог самоопредељења, дакле битно је како се неко осећа, не само шта поседује, наставља Марчела Абрашева. Занимљиво је што код истих нивоа доходака и начина живота респонденти у различитим земљама дају различите одговоре.У суседној Румунији одговори садрже више оптимизма него у Бугарској.Код нас економски активним сматрамо само лица која су запослена, а у ту категорију спада свега половина пунолетних грађана земље. Не бих рекла да су људи посведочили побољшање свог економског статуса, пре би се могло говорити о смањењу страхова на економском плану, премда разлози могу бити различити. Ако треба да дефинишемо средњу класу, њој припада петина запослених.

Што се тиче тврдње да  је за Бугарску карактеристичан одлив мозгова, а млади више воле да нађу посао у иностранству, Марчела Абрашева је категорична, да ипак жеља за емиграцијом сада није присутна у оној мери у којој је била распрострањена у 90-им годинама прошлог века.У задњим годинама највише 1-2% пунолетних грађана, одговарајући на питања репрезентативних испитивања TNS, изјављују како планирају одлазак из земље.Када је у питању жеља Бугара да живе просперитетније, према речима Марчеле Абрашеве, после велике кризе која је задесила развијени свет, многи Бугари су већ мишљења да можеш бити „грађанин света“ иу Бугарској. Код нас послују иновативне светске компаније, на пример из сектора IT услуга, које ангажују домаће стручњаке.

На жалост или можда срећом већина Бугара сања да отвори хотел или локал, наставља она. Или пак да пружа неку другу услугу угоститељског типа, а не рецимо типа „Стив Џобс“. Јако нам би се хтело да будемо Силиконска долина, али не постоји критична маса за остварење таквог концепта. Што не значи да нема успешних примера у том смислу. Стварно, ако радите у сектору IT услуга, можете да живите било где.Оно што не смемо заборавити када је реч о бугарској привреди  је то што смо релативно мала земља. Привреда нам је нејака, не постоји довољно солвентна тражња. Домаће компаније нису конкурентне на тржиштима развијених земаља, на којима важе обавезни стандарди робе и услуга. Бугарска јавност би поздравила  државну интервенцију кад су у питању  инвестиције у многе области, она очекује да држава обезбеди јавне набавке, приступ европским и свим другим могућим фондовима. У нашем случају позитивно је то што имамо привреду услуга. Ако успемо да се изборимо за неке, макар и минималне промене у раду институција и пре свега у образовном систему земље, могли бисмо да будемо још отворенији према свету што ће људима пружити већу шансу да буду као Стив Џобс, а не као један од више стотина домаћих хотелијера.На жалост ми на образовање гледамо као на социјално, док је оно у суштини економскопитање.

Превела: Ана Андрејева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Цариброду се разговарало о променама које се очекују у Србији

Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..

објављено 2.1.25. 10.40
Тврђава Царевец

Први посетилац тврђаве Царевец у новој години дочекан са поклонима

Трђава Царевец у Великом Трнову по шеснаести пут је, 1. јануара, дочекала свог првог туристу у новој години. Овај архитектонско-музејски резерват једини је у Бугарској који ради током целе године и представља најпосећенији музејски објекат на отвореном у..

објављено 1.1.25. 17.32

Како Бугари дочекују први дан нове 2025. године?

Бугари широм земље дочекују Нову 2025. годину разним иницијативама. У Варни је више од 20 чланова клуба тренера каратеа и јоге Емила Златева годину започело традиционалним пливањем у мору. Истичу да се никада не разболевају и да се осећају пуни..

објављено 1.1.25. 13.35