Ив Моро живи у близини Монтреала. Још у својим младалачким годинама био је очаран бугарском народном музиком. У музичким круговима познат је као један од најактивнијих колекционара бугарске народне музике. Шта је то због чега се он већ 49 година враћа у Бугарску?
„Веома ми је драго што сам поново овде, у студију БНР. Можда ми нећете веровати, али први пут сам био управо овде далеке 1966. године, када сам гостовао уредништву програма на француском језику тадашњег Програма за иностранство Радио Софије /како се тада звао БНР/“. Имао сам 17 година и слушао ваше програме на кратким таласима. Бугарска народна музика која је звучала у вашим емисијама ме очарала и освојила. Управо сам због ње дошао! А овде су се преда мном врата једна за другом отварала. Слободно могу рећи да сам имао "повлашћене" контакте који су ми неколико година касније помогли да добијем стипендију владе Бугарске и да се изблиза упознам са специфичним особинама бугарских народних песама и игара. И оне су постале моја професија. И данас неуморно путујем по свету, упознајем људе са богатством јединствених бугарских традиција. Откуд ова приврженост, ова страст? Још увек тражим одговор на ово питање. Хтео бих да одговорим да је за то заслужан мој прадеда који је Бугарин. Али, није тако! Једноставно ритмови, снага и енергија коју у себи носе бугарске народне игре задивљују!“ – каже с великим узбуђењем Ив.
Данас Ив Моро руководи међународним семинарима посвећеним бугарским народним играма који се одржавају ван граница Канаде, продуцира и дистрибуише музичке албуме попут колекције „С друге стране мистерије“ – едиције компакт-дискова са музиком коју је лично он у периоду од 1966. до 1974. магнетофоном снимио у бугарским селима. Касније је уследио уговор са БНР по основу којег је стекао право на дистрибуцију компакт-дискова само у Северној Америци“.
Дугогодишња идеја Ива Мороа била је да изда компакт-диск са снимцима извођења познатог кларинетисте Георгија Коева. Импресиониран је његовим богатим репертоаром, јединственим тоналитетом и емотивним начином интерпретације, посебно лаганих мелодија. Пуно времена посветио је састављању анотације од 24 странице богато илустроване фотографијама, затим њеном превођењу на енглески и француски. Пројекат је већ чињеница и то у години када обележавамо 105 година од рођења кларинетисте. „Ето донео сам те дуго жељене компакт-дискове на Сабору у Копривштици који је одржан почетком августа. Зар сам могао да се тамо појавим празних руку?“, рекао је Ив Моро и додао да сматра да сви који воле бугарску народну музику морају присуствовати овом чувеном музичком догађају који окупља на хиљаде извођача и поштовалаца традиција на једном месту као и да је импресиониран жељом младих људи да очувају фолклорно богатство.
Ив Моро је добитник ордена Ћирила и Методија, а 2009. године председник Републике Бугарске му је поводом 60. рођендана уручио почасну медаљу. Питали смо га по чему ће запамтити овај свој боравак у нашој земљи.
„Бугарска је дивна земља, са изванредном природом, дивним планинама, језерима... земља, коју су богови благословили. Ту је и Црно море, јединствена архитектура, богато културно наслеђе. Срећан сам када долазим овде са мојом породицом. Јер увек откријемо нешто ново...“ – рекао је у закључку Ив Моро.
Превод: Албена Џерманова
Данас ће бити представљени услови и рокови за пријаву за нову фазу програма EXPLORER, који спроводи Институт за рачунарске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Циљ програма је..
У подунавском граду Свиштову данас ће бити обележено 169 година од оснивања првог бугарског народног читалишта. Свечаност ће се одржати испред спомен-плоче Димитру Начовичу, где ће бити положено цвеће. Читалиште у Свиштову основано је 30. јануара..
Удружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније је упутило европским институцијама став, у којем се инсистира да се њихови представници упознају са списима у предмету против председника забрањеног бугарског културног клуба „Иван..
Од 2000. године 21. фебруара обележавамо Међународни дан матерњег језика, који је установио УНЕСКО 1999. године, а резолуцијом потврдила..
Међу политичким личностима у Бугарској, председник Румен Радев ужива највеће поверење бирача - 46,7%, следи га премијер Росен Жељазков (18,9%), лидер..
Већ трећу годину заредом расте број младих лекара који желе да остану у Бугарској након завршетка студија. Према резултатима анкете спроведене међу 224..