Непосредна страна улагања у Бугарској бележе раст од 1,9 одсто у првом полугођу 2015. г., а износ им је око 800 млн евра.
Ови резултати долазе као последица пре свега добре макроекономске ситуације и политичке стабилности у земљи, изјавио је у интервјуу за Радио Бугарска извршни директор Бугарске агенције за инвестиције Стамен Јанев. По његовим речима, различити типови инвеститора показују заинтересованост за инвестирање у различите секторе, али преовлађују они који би капитал уложили у индустрију и посебно у производњу делова и склопова за велике аутомобилске концерне, а такође и у хемијску индустрију. IT сектор, туризам, измештање пословних процеса, логистика, саобраћај и прехрамбена индустрија исто тако се налазе у жижи пажње инвеститора.
На које државе и регионе, сем традиционалних европских инвеститора, може евентуално да рачуна Бугарска?
Јако се надам да ће на топ листи 10 највећих инвеститора у Бугарској доћи до неке промене. Ако су у питању традиционални партнери земље, посебно бих поменуо Немачку и Италију. Ми међутим настојимо да обезбедимо већи прилив капитала из Азије зато што, упркос потресима на финансијским тржиштима тамо, није тајна да велики новац лежи у привреди тог континента. Залажемо се да придобијемо више инвеститора из Кине.
Стамен Јанев је категоричан да нови Европски план за обнављање економског развоја познат као Јункеров план, омогућује финансирање сваког бизниса. Компаније треба да директно поднесу захтев за кредит Европској инвестиционој банци и да аплицирају добрим пројектима за које није лако наћи другу врсту финансирања зато што не доносе брзи профит , додаје извршни директор Бугарске агенције за инвестиције.
Које су највеће препреке на које наилазе страни инвеститори?
Недавно је влада примила извештај Министарства финансија, у којем је наведено десетак чинилаца који су препрека пред страним инвестицијама у Бугарској. Иначе, услови у земљи су веома добри - ниске пореске стопе, повољан географски положај. Проблем су недовољна предвидивост примене прописа и односи између локалне и централне власти. Понекад, иако централна власт пружа подршку неком инвеститору, локални органи управе не воде рачуна о документима издатим на централном нивоу какав је рецимо сертификат о инвеститору прве класе. Уместо да потребне дозволе припреме у краћим роковима, они одуговлаче са њиховим издавањем, а бизнис није склон да чека дуго. Зато је уведен низ мера са циљем смањити административни терет и поједноставити процес сертификације.
Једна од подстицајних мера државе у регионима са високом стопом незапослености је пружање могућности инвеститору да купи земљиште без тендера или јавног конкурса. Друга мера предвиђа изградњу јавне инфраструктуре до локације на којој ће инвеститор подићи објекат или додела државне финансијске помоћи којом се плаћа део обуке или део доприноса новозапослених лица.
На северозападу Бугарске скоро и да нема прилива страног капитала. Како је могуће отклонити регионални дебаланс инвестиција?
Ми смо Северозападни регион одредили као приоритет. Сваком европском пројекту оствареном у том подручју дајемо бонус поене. Друга повластица за инвеститоре је гарантована нулта пореска стопа на добит реинвестирану у региoнима са великом незапосленошћу. Наша агенција посебно усмерава у тај регион хемијску индустрију. Верујемо да ће се овај негативан тренд ускоро преокренути и да ће Северозападни регион испољити свој потенцијал.
Превела: Ана Андрејева
Изградњом Вертикалног гасног коридора, Бугарска ће задржати своју стратешку позицију у региону ЈИЕ. Ово је рекао министар енергетике Жечо Станков, који је са европским комесаром за енергетику Даном Јоргенсеном обишао радове на Лоту 3 – од Рупче до..
До средине 2026. г. Бугарска треба да буде скинута са „сиве листе“ Међудржавног тела за спречавање и контролу прања новца (FATF). Ово је изјавио министар правде Георги Георгијев за БНТ. Испуњена су 22 од укупно 25 критеријума за склањање са листе..
У 2024. години БДП Бугарске је забележио раст од 3,4% у односу на претходну годину, показују подаци Националног статистичког завода, које цитира БТА. Бруто национални доходак по тржишним ценама прошле године је износио 195,961 милијарди лева (100,2..