Свакоме се догађало да наиђе на тешкоће у превођењу на или са неког страног језика. Тражење значења неке непознате речи може бити досадно, а још и одузима доста времена. Бугарски изумитељ Владимир Ичевски нашао је погодно решење проблема тако што је створио јединствени сат са ласером који очитава непознате речи и преводи их на жељени језик, уз то за мање од 2 секунде. Ова занимљива идеја му је синула пре више од 20 година. Најпре софтвер је био уграђен у хемијску оловку која је промовисана на велесајму технике у Пловдиву и изазвала велико одушевљење код посетилаца. Већ тада је оцењено да би такав један геџет био изузетно користан у свакодневици.

Зашто је решио да оловку реконструише у сат, питамо Владимира Ичевског:

До 2012. године чинило нам се да је оловка добро решење. Да би држали корак са новим трендовима у мобилним технологијама морали смо размислити о новом производу. Почела је миграција мобилне електронике из џепова и ташни ка ручним зглобовима и глави људи. Уређаји морају бити удобни при руковању и истовремено од користи, уз што је могуће мање напрезања, без обзира каквог: читавог тела, мозга или очију. Како не бисмо заостали за светским трендовима, морао сам хитно да смислим како да велику оловку трансформишем у нешто минијатурније, па тако сам дошао на идеју о паметном сату.

Ова направа је практичних размера, велика је отприлике колико и мушки ручни сат. Може да се користи као самостални уређај, а може да буде и са ланцем и да се носи на руци. Покреће се лаким и постепеним кретањем зглоба, а да при томе не треба притискати никаква дугмад. За сада су у њему расположиви језици који користе латиницу и ћирилицу. Занимљива појединост је што је тај геџет универзалан, па може да очита информацију на било којој површини без обзира да ли је то папир или нека врста дисплеја.

Сат је конструисан тако да је у стању да преводи речи и изразе - све што се налази на неком носачу штампаног текста – у књигама, новинама, часописима, електронским читачима, таблетима и смартфонима. Уређај је аутономан. Не зависи од мрежног покрића. Не морају се користити системи превођења на интернету – каже Ичевски и у шали додаје – Може се употребљавати било где на овој, а зашто не и на некој другој планети.

Изумитељ има оптимистичка очекивања у погледу будућности паметног сата преводиоца:

Овај сат се може усавршити у више праваца. За сада је то само базна варијанта. Могу му се додати разне функције. Једно од решења је да се користи помоћу гласа као и да се идентификација врши употребом напредног софтвера. Друга варијанта је да се повеже са светским мрежама, а одређене његове могућности биле би примењиве и у неким производима водећих компанија. Тај геџет доказује како се велике технологије скривају у малој електроници која се одликује изванредном интелигенцијом.

Ичевском је пошло за руком да разради уређај са високим степеном удобности, а његов принцип у раду је „минимум напора, максимум резултата“.

За масовну производњу овог артикла потребно је веће финансирање. Изумитељ има једну идеју – наиме да потрошачи иницирају финансирање тако што унапред наруче уређај. Била би то нова метода за Бугарску, али је она иначе прилично популарна у осталом свету.

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: Луиза Лазарова