Нико није очекивао да ћемо фанфарама дочекати петак, када је званично почела предизборна кампања за представнике локалних органа власти, али нисмо ни очекивали толико досадни почетак. Једно од објашњења може да буде схватање неких политичара, и примирење других, да ће на њима владајућа партија ГЕРБ ојачати своје позиције. Друго објашњење може да буде обазривост партија када су суочене са непознатим, јер ће се први пут паралелно са изборима за председнике општина одржати и референдум на којем ће се Бугари изјаснити о увођењу електронског гласања.

За гласове бирача ће се такмичити 71 партија и три коалиције. У разјашњењима у вези са референдумом пак стартују 24 политичке партије, једна коалиција и 8 иницијативних комитета са ставом „за“, и 6 партија и 5 иницијативних комитета са ставом „против“.

Већина аналитичара не очекује изненађења. По њима ГЕРБ ће ојачати своје позиције у локалној власти освајајући оно мало преосталих „црвених бастиона“ социјалиста. Осим тога као да је јасна и победа ГЕРБ-а у Софији, где ће по свему судећи, градоначелница Јорданка Фандакова тријумфовати већ на првој рунди. А изборна победа у главном граду је веома индикативна. И све то захваљујући харизматичном лидеру партије Бојку Борисову који је стабилизовао своју партију и парламентарну већину на позадини мањка реалне алтернативе у управљању и веома подељене опозиције. То су основни адути Борисова и на предстојећим изборима.

С друге стране, осипају се присталице Бугарске социјалистичке партије која је и главни ривал ГЕРБ-а, иако руководство леве партије демонстрира спокој и увереност. Ако су социолози у праву и постанемо сведоци новог пораза социјалиста, скоро сигурно је да ће пасти глава и њиховог лидера Михаила Микова.

Што се тиче трећег великог играча – Покрета за права и слободе, аналитичари се колебају. С једне страна, политичка формација има чврсто бирачко тело што гарантује победу у одређеним насељеним местима, али, с друге, лидер Љутви Местан још увек се није афирмисао на својој позицији и поједине општине могу да пређу у руке других политичких снага.

Што се тиче референдума чији је иницијатор председник Росен Плевнелијев, истраживања јавног мњења сведоче о некој индиферентности бирача. Увођење електронског гласања било је само једно и то не најважније од три питања која је он предложио. Посланици су одбацили друга два – много значајнија, а наиме: о већинском избору дела посланика и обавезном гласању. Неки стручњаци чак се плаше да усклађивање избора са референдумом може да збуни бираче и/или да изазове додатни одлив.

Али, било како било, резултати избора за локалне органе власти 25. октобра ће у великој мери предодредити резултате будућих парламентарних избора.

Превод: Александра Ливен