И ове године Бугарска се укључила у Европску ноћ научника. Осим у Софији она је одржана у Пловдиву, Варни, Бургасу, Русеу и Старој Загори, као и у још преко 300 европских градова. Организатор манифестације за Бугарску је Британски савет. Основни циљ је био показати и објаснити различите сфере и могућности науке да помогне будућим истраживачима и проналазачима. Ноћ научника прошла је уз учешће Бугарске академије наука и бројних универзитета из земље.

Национална галерија „Квадрат 500“ такође је била домаћин предавања и демонстрација. Једна од презентација које су изазвале посебно интересовање публике била је она заменика градоначелника за културу Софије археолога др Тодора Чобанова о археолошким тајнама Софије.

„Испред храма Свете Софије се налази најважнија гробница коју су археолози пронашли у Софији, прича он. Она има нешто посебно што је чини изузетно интересантном за историју Софије. То је једина гробница овде са натписом који је посвећен конкретној личности. Ради се о гробници Хонорија. Тај Хонорије је био „раб Божји“ што значи да је био епископ. Када је преминуо, вероватно у дубокој старости, из поштовања према њему његови древни суграђани су саградили овај запажени споменик. Из научног аспекта гробница је изузетно важна, јер натпис је ретка мешавина грчког и латинског. То очигледно је и доказ мешања та два језика у 5-6 веку на подручју града.“

У презентацији др Чобанов прича о археолошким објектима у пределима Софије. Очекује се да идуће године буду завршена ископавања код Западне порте древне Сердике. Она су започела још у 70. годинама прошлог века и већ су разоткривене две куле капије, као и делови главне градске улице. Заједно са тим је пронађен и мозаик за који се сматра да је део огромне базилике, изграђене на наруџбину цара Константина Великог. Сматра се да је 343. године у њој одржан и чувени Сердикијски сабор. За његов легитимитет је требало да присуствују епископи из целог Римског царства којих је у оно доба било око 400. Свакако они су долазили са пратњом. Једина откривена до данас зграда која дозвољава окупљање на једном месту толико људи, била је управо та базилика.

Друга занимљива појединост: испод северозападног дела савременог центра Софије се налази некадашњи центар Сердике који је стар преко 3000 година.

Најновији објекат на којем се ради од ове јесени је Форум Сердике – код данашњег трга Свете Недеље. И даље је тајна где је била агора града, иако је познато да испод хотела „Балкан“ у древности се налазила зграда општинског већа. По свему судећи централни трг треба да буде непосредно уз веће. Међутим, приликом ископавања тамо је пронађен огроман дворац у чијим је темељима откривено благо од јубиларних кованица.

Током своје хиљадугодишње историје Софија је увек била духовно или административно средиште на овом подручју. Због тога нису изненађење стална открића како из доба Трачана, тако и из доба Римског царства. Тужно је да савремена решења о уређењу града и подигнуте у центру зграде Владе, Председништва, робне куће ЦУМ и хотела „Балкан“, ометају потпуно разоткривање и истраживање археолошког наслеђа Софије.

Превод: Александра Ливен