Некада је птичје перје било неизоставан део девојачког украса. Постојало је веровање да оно чува девојке од урока, злих очију, црних магија и злих духова. Перје одређених врста дивљих и домаћих птица имало је посебну моћ. Међу њима главно место заузима прелепо перје пауна. Познато је да су шаре на перју пауна мужјака међу најневероватнијим и најлепшим телесним атрибутима у природи. Нема човека који се не би дивио овом необично лепом представнику птичјег рода. У време парења или када лови мужјак шири реп у облику савршеног полукруга. Паунов реп је дуг и раскошан са мноштвом плаво-зеленог перја украшеног шаром у облику ока због чега су га неки народи назвали птицом са 100 очију. За време удварања мужјак паун гласно кликће, шири реп у лепезу, тресе га и због свих тих покрета изгледа као да плеше. Постоје различите врсте пауна међу којима су најпознатији индијски паун, познат још као плави или обични паун, као и зелени (неми) паун.

У многим бугарским кућама ћете видети једно или више перја пауна постављеног на видном месту. Овој лепој птици је посвећено много песама, а спомиње се и у бајкама, предањима. У народу се веровало да паунови носе срећу и чувају од злих сила. Пауново перје је у прошлости било део младиног украса, а често су се њиме китиле и неудате девојке. Код нас у неким деловима земље перје пауна зову „лазаричким“ пошто су се њиме китиле лазарице, девојке које на Лазареву суботу изводе обредну игру певајући песме за плодност, срећу и напредак. У Бугарској постоје и властита имена Паун и Пауна.

„Видети пауна у сну – срећа. Ако ухватиш пауна у сну – момак ће запросити вољену девојку или ће она побећи с њим. Ако се цура кити пауновим перјем – срећа, ускоро ће је запросити,“ пише у бугарском народном сановнику.

„Данас паун више није домаћа птица, али су га некада гајили због чега се често спомиње у народним веровањима и песмама,“ пише Димитар Маринов, истраживач бугарских традиција и обичаја почетком 20. века. По њему су паунове најчешће гајили у газдинствима племића, одакле долази и израз: „Шетати се као паун по племићком (бољарском) дворишту.“

Паун је реткост на нашим просторима стога су људи његово перје куповали. „Ситна трава расте, паун ми је пасе. Перје му опада, девојке га скупљају и ките се њиме. Китице за хиљаду, перо за стотину,“ пева се у једној народној песми из околине града Гоце Делчева. Лепота пауна се опева и у свадбарским песмама. Младожења је паун, а млада пауница: „Паун иде, пауница га води“ пева се у једној народној песми. Код нас се каже „Леп као паун,“ „Накићен као паун,“ али и „Шепури се као паун.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова