Уџбеник хемије свакако није међу омиљеним штивима већине ученика. Хемија се међутим лако може претворити у пасију младих и старијих када се они укључе у демонстрационе пробе. Много занимљивије је када је лекција из хемије пропраћена безбедним експериментима у којима се пред очима деце појављују разнобојни раствори, светлости, а понекад уз то иду и мале експлозије са димом – све те заврзламе које се изводе чине науку атрактивнијом за децу.
У разноразним хемијским пробама овог месеца могу учествовати и неискусни у тој науци, а место окупљања младих експериментатора је Музеј „Земља и људи“ у Софији. Тамо је отворена Дечја лабораторија за примењену и забавну хемију. Посећују је махом ученици из нижих и средњих разреда основне школе. Студенти који су освојили награде на међународним такмичењима у природним наукама демонстрирају занимљиве експерименте и тако показују привлачну страну хемије.
Владимир Милов студира медицину, а један је од присталица идеје да се кроз забаву промовише наука. Он пажљиво припрема лабораторијске боце и епрувете помоћу којих ће спроводити занимљиве огледе погодне за наставу из популарне хемије.
Чујмо запажања Владета о контакту младих људи са науком: „Требало би да се ђаци одраније баве хемијом и биологијом. Приметио сам да у вишим разредима средње школе ове дисциплине задају највеће главобоље ученицима, а кад би се још од нижих разреда почело са изучавањем ових наука ученицима би било лакше, а и они би постигли запаженије успехе у усвајању знања. Демонстрирамо контролисани ток текућина и обојених материја што је малој деци интересантно. Не правимо експлозије јер нам је програм примерен млађим ученицима. Поред тога када у хемији или биологији дође до праска обично се мисли да нешто није у реду. Изводимо опите који су могући и у кућним условима. Тако деци дајемо идеје како могу истовремено да уче и забављају се. Показујемо им рецимо како да сами одреде количину витамина С у некој храни“.
Већу смелост у демонстрацијама показује Мартин Недјалков коме је хемија омиљена дисциплина. Његови експерименти увек изазивају емоције и одушевљење код ученика виших разреда који су већ зашли у дубоке воде науке. Мартин је студент хемије и фармације, а од четири године је члан Универзитетског корпуса планираних експлозија.
Ево шта он каже о својим искуствима са том студентском организацијом која се бави научним демонстрацијама.
„Сваки студент може да постане члан Корпуса планираних експлозија. Име организације показује да изводимо пиротехничке ефекте: разне експлозије, пламенове у боји, палимо римске свеће. Људима се допадају необични и спектакуларни експерименти. Уживају у светлосним ефектима који прате неке хемијске реакције, али највише им се свиђа како реагују пиротехничке смеше. Наша главна идеја је да промовишемо хемију, да деци и њиховим родитељима покажемо како то није досадна наука, него може бити атрактивна и занимљива. Обилазимо земљу са пројектом који се зове „Мобилна лабораторија“. Били смо у Софији, Варни, Бургасу, Козлодују, Габрову… Свуда нас топло примају. Пиротехничка средства користимо наравно у складу са свим правилима безбедности, гостима наших демонстрација делимо рукавице, наочаре и све неопходно. Омогућујемо и публици да се укључи у експерименте, да осети непоновљиво узбуђење које настаје када све радиш својим рукама. Експлозије, као што је познато, могу бити веома опасне и зато је обавезно познавати својства материја и једињења. Чак и незнатна количина додатка неком једињењу у стању је да нагло промени реакцију и узрокује инцидент. У томе је мој задатак – да бринем о безбедности публике. Ако ме питате које ми је једињење омиљено, па то је вода. Она је непоновљиво чудо природе зато што показује више аномалија. Још увек нисмо у стању да откријемо све њене тајне – она је и даље објекат истраживања од стране науке.“
Фотографиja: Гергана Манчева
Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..