Данас, 28. октобра, истакнута бугарска виолинисткиња Стојка Миланова ће одржати концерт у свечаној сали Националне музичке школе "Љубомир Пипков," а улаз на концерт је слободан. Стојка Миланова ће први пут наступити у пратњи младе пијанисткиње Надежде Јоцове. На програму ће бити сонате за виолину Моцарта, Грига и Прокофијева.

Ево шта је о концерту рекла проф. Миланова: "Овај концерт се разликује од свих осталих наступа које сам досад имала. Одлучила сам да то урадим заједно са Надеждом Јоцовом, једном младом и заиста веома талентованом пијанисткињом. Мислим да ми је избор добар. Посао и припреме пре концерта ми дају крила, што је тешко постићи ако немате правог партнера. Она има невероватан осећај за стил и изузетне професионалне вештине. Много тога је научила за време студија у Немачкој. Наш дуо је сасвим нов, тако да ми као млади камерни дует морамо да се потрудимо како бисмо заслужили и задржали пажњу и поштовање публике. Надам се да ћемо успети." 

„Имала сам срећу да живим у окружењу најистакнутијих бугарских музичара, као што су композитори Панчо Владигеров, Љубомир Пипков, диригенти Васил Стефанов, Константин Илијев, каже проф. Миланова. Сви ти људи, нажалост, нису више међу нама, али су имали велики утицај на мој развој као музичара. До своје 18. године учила сам код свог оца, познатог педагога и реномираног виолинисте. Била сам изузетно срећна што сам имала прилике да учим у класи Давида Ојстраха који је пуно тога учинио за моје израстање у квалитетног уметника. Ову епоху у нашој извођачкој уметности о којој вам причам означили су бројни успони. Када сам почела обилазити свет и одржавати концерте као млади солиста, увек су ми говорили да су већ имали прилику да чују неке бугарске музичаре – Николаја Гјаурова, Рајну Кабаиванску и др.  Мислим да је то од велике користи за младе инструменталисте – дакле, нису битна само њихова властита достигнућа, педагог у чијој су класи учили, већ и атмосфера у којој су израсли, ваздух који удишу. Учешће на конкурсу се не може упоредити ни са чим у каријери једног уметника. Конкурс "Краљица Елизабет" на којем сам учествовала 1967. године био је највећи и најпрестижнији у свету. На њему је Филип Хиршхорн освојио прву награду, ја сам добила другу, а трећа је припала Гидону Кремеру. Звучи невероватно, али је заиста било тако. Имала сам изузетно добру стваралачку сарадњу са Јехудијом Менухином који ми је саветовао да се пријавим на конкурс "Карл Флеш" у Енглеској на којем сам 1970. освојила прву награду." Последњих пар година проф. Миланова издваја пуно времена и енергије за рад са студентима. Већ неколико генерација њених студената наступа широм света. Изузетно је поносна на своје ученике који данас свирају у Софијској филхармонији и Симфонијском оркестру Бугарског националног радија.

„Схватила сам да могу да будем од користи младим људима којима је потребна иста та подршка и окружење које сам некада ја имала, наставља виолинисткиња. Радим са жељом и они то добро знају. Понекад умем да будем окрутна, а понекад сам изузетно задовољна њиховим достигнућима. Имала сам прилику да предајем и водим мајсторске класе у Каракасу, Бриселу, Лондону и Мадриду. Држала сам предавања и у Москви, на Државном конзерваторијумукоји сам ја завршила. Формирање младе генерације је посебно битно пошто је она будућност наше музичке културе.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова