На стотине деце, а и многи одрасли људи који су се дотакли америчких традиција, спремају се за дочек Ноћи вештица - празника маски и фењера (енгл. Halloween). Вероватно је за њих овај дан само повод за забаву, као и повод да деца ослободе своју машту и ураде најзанимљивије фотографије за успомену. Када су многи људи код нас почели да обележавају овај празник нису се занимали нити за његово порекло, нити за пагански карактер симбола и украса.

Ових дана су свештеници Бугарске православне цркве упутили поруку мирјанима у којој се наглашавају пагански корени Ноћи вештица који су у супротности са хришћанским учењем. Они подсећају да православци обележавају Дан свих Светих почетком лета, а не 1. новембра када га славе католици. До IX века овај дан су православци и католици заједно обележавали, али 853. г. Рим је донео одлуку да се успомена на Све свете празнује 1. новембра, како би се са подручја западне Европе искорениле паганске традиције које су некада подржавали келтски жреци и мађионичари. Упркос томе Хеловин је достигао и до наших дана, а последњих година, захваљујући новим технологијама и глобализацији, он се наметнуо као модерна, атрактивна традиција која храни целу индустријску грану.

Бугарски црквени великодостојници називају Ноћ вештица „квазипразником”. По њима, он учи људе да не осећају одвратност према демонима и да смрт прихватају као маскенбал, као безазлену игру и забаву. Бугарска православна црква позива да се Ноћ вештица, која се обележава у ноћи између 31. октобра и 1. новембра, „не увлачи у душе Бугара, тим пре да Бугарска 1. новембра обележава светао празник – Дан народних будитеља".

Не мисли тако бугарска школа. На ваннаставним часовима на пример, пажња млађих ученика је усредсређена на костиме и маске за Хеловин. Деца уживају подршку и родитеља, чак заједно обилазе продавнице у припреми за овај празник. По речима Маргарите Бакрачеве, доцента психологије на Институту за истраживање човека при БАН, евентуална забрана празновања Ноћи вештица могла би да има штетне последице по дечју психу. „Свака забава повод је за пријатне емоције и доживљаје. Зато ће забрана обележавања овог веселог празника имати негативан ефекат на психу деце. Говоримо о промени савременог света која долази до изражаја и у повећаном интересовању деце за материјални свет, шарене предмете које се могу дотаћи. Доказано је да прерушавање у ликове из бајки или у митска бића не крије никакву опасност. Баш супротно – заједничко празновање помаже малишанима да осете да су део дечје заједнице. Оно им омогућава планирање и сарадњу у припреми, а не на последњем месту пружа прилику и да поделе емоције и радост због празника. С тим у вези добро би било да и родитељи подрже своју децу у жељи да покажу креативност. На њима је да помогну деци да јасније разграниче шта је дозвољено, а шта није, где је граница која се не сме прекорачити”.

Превод: Албена Џерманова