Већ скоро четири године код нас је на снази забрана пушења у ресторанима, баровима, на радном месту, у свим јавним зградама, на стадионима и спортским игралиштима, у летњим биоскопима и позориштима. Свакако забрана се односи и на све школе и обданишта, као и уопште на приредбе за малишане и ученике. Пушач који ту забрану прекрши може да плати од 150 до 250 евра, а уколико га ухвате по други пут – санкција је двоструко већа. Солидарну одговорност са прекршиоцима сноси и власник објекта уколико је у њему дозволио пушење. Почетком ове године посланици партије „Атака“ су тражили укидање забране пушења на јавним местима и образложили то чињеницом да је после њеног увођења бар 30 хиљада људи изгубило посао, а дошло је и до знатног пада у буџетским приходима за преко 300 милиона лева. И поред тога Министарство здравља и лекарске организације су се изјасниле против укидања забране под изговором да је брига о здрављу нације основни приоритет Владе.

Представници невладиних организација недавно су изнели своју констатацију да се забрана пушења на затвореним јавним местима у Бугарској не поштује и предложили повећати санкције. Засада није дошло до разматрања затезања мера против пушача, а Бугарска ће се, по свему судећи, придружити Оквирној конвенцији Светске здравствене организације о контролидувана.

Конкретни примери штете дуванског дима су свакодневица др Албене Николове. Она је тек на почетку своје каријере кардиолога, али је већ убеђена да треба да постоје рестрикције, исто као и образовне кампање у циљу превенције штетних навика.

„Није штетан само никотин у цигаретама. Сам дим садржи преко 20 токсичних састојака који у различитој мери шкоде организму. Доказано је да пушење квари срце и можда је узрок различитих онколошких обољења. Не ради се о ограничењу слободе људи да пуше. Не желимо ни да ометамо развој предузетништва. Реч је једино о очувању људског здравља. Због тога је потребно поштовати забрану пушења на јавним местима.“

Али пошто су се корисници дуванских производа већ навикли на забрану у кафићима и ресторанима, држава је одлучила да покрене нову ригорозну иницијативу. Она ће нас штитити од штетне по здравље хране са прекомерном садржином соли, шећера, штетних масноћа и шта све не. Према проф. др Донки Бајковој која је и стручњак за храну и дијетологију, мера је усмерена на здравље деце и омладине и има за циљ дефинитивно склонити све штетне ђаконије са школских кантина и трафика:

„2009. г. ми, стручњаци, смо израдили Уредбу о здравој исхрани деце и ученика. Тада смо укључили и прве забране у погледу продаје нездраве хране и напитака деци од 7 до 19 година. Сходно Уредби тамо где деца купују нешто за грицкање треба да се продаје само здрава храна. На пример, сендвичи само са интегралним хлебом и са бар једним додатком протеинске хране какви су чисто месо, риба, кувано јаје и сл. Изричито се забрањивало продавати вафлице, штанглице, чоколадице и газирано пиће са шећером и пигментима. Постојао је и услов обавезно нудити сезонско воће и поврће, например, наранџе, мркве, банане, јабуке. Несрећом, ти су захтеви компромитовани од свих учесника трговачког ланца – од произвођача, преко продавца до купца. Као прво, нас нису подржали ни сами родитељи. Када у школама више није било ђаконија у блиставим паковањима, родитељи су их давали деци код куће. Трговци у трафикама су сачекали да прођу провере и поново почели испоруку тзв. „хране смеће“. Тако су пословни интереси надвладали интерес очувати здравље деце. Спровели смо истраживање јавног здравља и прецизирали раст гојазности, дијабетеса типа 2, високи ниво холестерола и друга обољења код деце. То је приморало Владу да размисли о другачијем приступу превенцији здравља. Предлог о увођењу допунског пореза на продају штетне хране реакција је на нежељу људи да поштујупрепоручљивелекарскезахтеве.У ствари, идеја је натерати фирме да преиспитају своје рецепте и да избаце из производње неквалитетне и ризичне по здравље компоненте“, закључује проф. ДонкаБајкова.

Превод: Александра Ливен