Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Конкурентност и нови модели раста у региону

БНР Новини
Фотографија: архив

Поновно успостављање конкурентности и нових модела економског раста у региону били су међу главним темама које су дискутоване на панелу форума посвећеног Европској унији и југоисточној Европи који је организовао The Economist.

Министар економије Божидар Лукарски је тим поводом рекао да је главни фокус бугарске владе на очувању економске и финансијске стабилности након чега је представио инвестиционе планове развоја:

„Наши напори усмерени на повећање раста и стварање конкурентне привреде имају за циљ испуњење неколико приоритетних задатака: подстицање инвестиција за развој иновативног потенцијала, израда нових производа и услуга, проширење области примене информационих и комуникационих технологија, увођење савремених и ефикасних приступа управљања. Стално увођење нових технологија, иновативних производа и услуга је обавезан услов за унапређење конкурентности, повећање ефикасности производње, оптимизацију трошкова производних услуга и повећање дохотка. Бугарској привреди је потребно иновативно окружење које функционише добро и које ће гарантовати могућности брзог преласка на производњу робе и услуга са високом додатом вредношћу.” 

Како би показао да је земља на правом путу, министар Лукарски је подсетио да је Бугарска изабрана за најбољу аутсорсинг дестинацију за 2015. годину, а указао је и на раст БДП-а који је тренутно изнад просека за Европску унију.

Министар за регионални развој Лиљана Павлова је издвојила пет основних праваца привредног раста: политичка и привредна стабилност, предвидљивост бизниса, јасна визија и стратегија будућег развоја, резултатно-оријентисани програми и пројекти. О новим идејама за регионални развој земље је рекла:

„Што се развоја градова, општина и пројеката везаних за урбани развој тиче предвиђамо стварање пет регионалних фондова који ће бити усмерени на ове пројекте. Почетни капитал фондова ће бити 270 милиона лева. Један од њих ће бити усмерен на пројекте који генеришу приходе и урбани развој за Софију. Други ће бити за северну, а трећи за јужну Бугарску. Четврти ће бити гаранциони фонд, а пети ће потпомагати туристичку инфраструктуру. Битно је да туризам који има огроман потенцијал у нашој земљи, али још увек није довољно добро развијен, добије већу подршку. Ми ћемо га подржати на нов начин – доделом бесповратних средстава (50%) и средствима уплаћеним у фонд (50%) захваљујући којем ћемо привући инвестиције у туристичке атракције.” 

Стефанос Агиасоглу, председник и генерални директор Hellenic Company for Rolling Stock Maintenance S.A., поменуо је стратешки положај балканског региона као једна од најбитнијих трговинских врата Европе због чега су инвестиције у изградњу добре инфраструктуре од кључног значаја за његов будући развој. По његовим речима, потребно је да се посебна пажња посвети саобраћају, као делу привредног развоја и раста Балкана. Морамо бити ефикаснији и конкурентнији, додао је још Агиасоглу. 


Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Произвођачи дувана против забране субвенција сектору у ЕУ

Национално удружење произвођача дувана – 2010 (НАТ-2010) оштро се противи предлогу за укидање јавне подршке узгоју дувана у Европској унији. У писму упућеном Министарству пољопривреде, Удружење се позива на став највеће европске пољопривредне..

објављено 5.11.25. 09.49

Тунел „Чирпан“ на прузи Пловдив – Бургас биће завршен до краја 2026. г.

Радови на једином тунелу на прузи Пловдив – Бургас добро напредују. Ово је постало јасно током обиласка заменика министра саобраћаја Љубена Нанова радова на модернизацији железничке деонице Оризово – Михајлово. Објекат је део пројекта рехабилитације..

објављено 4.11.25. 17.50

У буџету за 2026. годину планирано 10,5 милијарди евра новог задужења и дефицит од 3%

Министарство финансија објавило је нацрт буџета за 2026. годину, изражен у еврима. Према пројекцијама, бруто домаћи производ требало би да износи 120,1 милијарду евра, уз очекивани привредни раст од 2,7%.  Приходи буџета планирани су у износу од..

објављено 4.11.25. 09.18