Већ неколико дана тзв. полицијски протести потпирују тензије у друштву. Још једном се показало да Бугарска више није иста. У понедељак су службеници МУП, супротно законима и правилницима, професионалној етици и без икаквог поштовања према друштву, блокирали кључне раскрснице у двомилионској Софији и другим великим градовима земље.  Тиме су они паралисали саобраћај, иритирали људе, показали мишиће и безобзиран однос према грађанима. Али су на првом месту натерали извршну власт да поклекне.

Сценарио се поновио и у среду, без обзира на компромисе које је предложила преплашена министарка унутрашњих послова  Румјана Бачварова. Овог пута полицајцима су се придружили и припадници граничне полиције који су такође без претходног упозорења блокирали ауто-путеве према Грчкој и Турској. И то није све  – бољшевичким жаром синдикалне организације у установи су запретиле националним штрајком 8. новембра.

Шта је толико наљутило чуваре реда и натерало их да га сами наруше? Гнездо стршљена узнемирили су у понедељак министри финансија и унутрашњих послова - Владислав Горанов и Румјана Бачварова. Они су обелоданили да намеравају да предложе да се у нацрту Државног буџета за 2016. г. предвиди смањење неких кључних бенефиција запослених у МУП као на пример: смањење висине отпремнине за одлазак у пензију са 20 на 10 зарада, смањење плаћеног годишњег одмора са 30 на 20 радних дана.

Међутим, можда нико није очекивао толико оштру и екстремну реакцију погођених. Двоје запањених министара подржао је премијер Бојко Борисов. Он је протесте назвао незаконитим и изјавио да ће полицајци који су у понедељак блокирали раскрснице бити кажњени. Исти ти полицајци су му одговорили новом незаконитом блокадом – овог пута не само градских раскрсница, већ и међународних ауто-путева. До овог тренутка нико није кажњен! Дакле, логично је питање ко диктира ситуацију? Држава или полицајци? Да ли је претерана констатација неких посматрача да се данас МУП са својим структурама и људима претворио у цитаделу изван закона, у бугарског Франкенштајна у време транзиције са тоталитарног друштва на европску демократију?

Али пустимо сад хиперболе. Погледајмо неке цифре и чињенице. У систему МУП тренутно је запослено преко 60.000 људи, док становништво земље броји нешто испод 7 милиона људи. Према низу статистика то значи да смо међу земљама које имају највише полицајаца по глави становника не само у Европи, већ и у свету. Али онда зашто смо на првим позицијама и када су у питању криминал и корупција? Логични одговор је да људи из Министарства унутрашњих послова не могу или једноставно не желе да ваљано обављају свој посао. Неки аналитичари чак разматрају хипотезу да неки од тих људи живе не само од државног посла, већ и од примања од различитих мафијашких структура које се баве шверцом и илегалном трговином дроге, проституцијом и шверцом миграната, кријумчарењем акцизне робе итд. С тим у вези занимљива је констатација организација послодаваца у Бугарској која је нашла место у њиховој изјави поводом полицијских протеста, да код овакве "ефикасности" МУП, произвођачи и грађани су приморани да практично „издржавају још један МУП у облику приватног сектора обезбеђења”.

С друге стране, сваке године у касе МУП слива се на стотине милиона евра од чега њих 95% одлази за зараде и друге финансијске и материјалне бенефиције службеника. Зашто је то тако? Будимо искрени. Током више од четвртине века после пада Берлинског зида, у МУП, а и у Министарству одбране, демократске реформе су се спроводиле само на папиру. Тамо су задржане све скупе бенефиције успостављене још у време тоталитарног режима, да би та два репресивна апарата могла да стоје на услузи  БКП која је тада била на власти и да би гарантовала њено спокојство. Тако формирана каста витална је и данас и чини се спремна је да погази законе, па чак и да поткопа државност и демократију, ако се доведу у питање њене финансијске и материјалне бенефиције. Остаје нада да ће најзад државне институције превазићи страх и да ће тамо спровести праве реформе.  Горанов и Бачварова су начинили бојажљив покушај у том правцу применом финансијских механизама. За сада они очито нису остварили успех. 

Превод: Албена Џерманова