Почеци високог инжењерског образовања у Бугарској стављени су усвајањем Закона о оснивању Високе техничке школе у Софији, објављеном у Службеном листу Бугарске јуна 1941. г. Настава за студенте је почела 5 октобра 1942. г. и настављена је до почетка 1944. г. када је школа евакуисана у Ловеч због бомбардовања Софије од стране англо-америчке авијације. 5. априла 1945. г. Машинско-технолошки факултет, који практично још није био отворен, преименован је у Машинско-електротехнички. 24. октобра исте године Државна висока школа се већ назива Државна политехника.

Послератна економска криза утицала је на ради ове високошколске установе – недостајала су средства за изградњу и опремање свих факултета и одељења. Од јуна 1946. г. до маја 1948. г. инж. Ради Николов је у три наврата путовао у Аустрију, Чешку и Немачку одакле је набављао техничку литературу, апарате и други технички прибор. Пошто није било новца, он је за све то платио једном тоном цигарета. Данас то звучи невероватно, али су после рата цигарете биле драгоцене колико и злато.

1952. г. предавачи, истраживачи и студенти Државне политехнике успели су да емитовањем телевизијског сигнала први пут у земљи пренесу слику на даљину.

Национално достигнуће представља уређај за управљање уграђеним вештачким срцем, конструисан у лабораторијама Машинско-технолошког института, како се Државна политехника већ звала 1976. када је овај апарат изумео тим дописног члана Бугарске академије наука проф. Николаја Наплатанова. 11 година касније разрађен је психо-физички комплекс за праћење стања космонаута за време лета у свемиру. Он је специјално израђен за потребе космичке мисије бугарског космонаута Георгија Иванова, а коришћен је на међународној свемирској станици „Мир”.

Једно од запажених научних достигнућа које је добило светско признање је поступак ливења метала са противпритиском чији су изумитељи акад. Ангел Балевски и инж. Иван Димов. Одобрена 1961. г. метода је јединствена за добијање материјала оптималне структуре, без дефеката.

Осми блок Техничког универзитета (како се у нашим данима зове бивша Државна политехника) је прва зграда у Бугарској која одговара европским захтевима за скоро нулту потрошњу енергије.

Неке од нових лабораторија већ имају допринос развоју модерних економских активности у Бугарској. Једна од водећих еколошки одговорних светских компанија изабрала је Софију да би овде изградила свој огранак. По речима њеног директора за Европу једна посета екипе те компаније Техничком универзитету у Софији је убедила њене експерте да у Бугарској постоје повољни услови за оспособљавање стручњака из области електронике, система климатизације, 3D технологија и брзо прототиповања.

2015. г. студенти Техничког универзитета у Софији су постали други између укупно осам тимова који су се такмичили у категорији „Возила градског типа” са водоничном горивном ћелијом на 30. издању такмичења за иновације и енергетску ефикасност у саобраћају Shell Eco-marathon – Европа. Учествовало је 230 тимова из 30 земаља из Европе и Африке узраста од 16 до 25 година. 2013 г. аутомобил са водоничном горивном ћелијом је прешао 82,85 км са утрошком од свега 1 кВт енергије. Тиме су студенти побољшали свој претходни резултат са 20 км.

Универзитет учествује у значајним међународним и националним пројектима, везаним за разраду система за контролу геометрије елемената и модула за нове линеарне акцелераторе у Немачкој и Француској; инфраструктуре за брзу дигиталну изградњу и материјализацију индивидуалних костних и зубних импланата; разраду микросателитског система за осматрање Земље из свемира (то је пројекат кластера „Аерокосмичке технологије и апликације CASTRA”) и др.

За свој целокупан рад Више од 15 предавача има своју страницу у Златној књизи проналазача и изумитеља Бугарске. Финални производи које је могућно брзо увести у праксу, а који су разрађени на Техничком универзитету, присуствују на највећим изложбама од Немачке до Кине.

Технички универзитет у Софији  има у свом саставу 14 факултета, а данас броји више од 10 000 бугарских и готово 1000 страних студената. Од далеке 1945. г. досада оспособљено је на хиљаде инжењера који су током година допринели развоју савремене бугарске индустрије, а професионално се остварили и у многим другим пословним активностима у иностранству.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Технички универзитет – Софија