Фамозни петак 13. поново је доказао да је стварно баксузан дан. Након стравичних напада на  6 локација у Паризу смртно је страдало више од 150 особа, а многе друге су тешко повређене. Услед масакра у дворани Батаклан у главном граду Француске за време концерта којем је присуствовало око 1500 гледалаца, има највише убијених и пуно озлеђених. Неки од преживелих изјављују како су помислили да је пуцњава део шоу програма, али су се зачудили да су истовремено чули поклике „Алаху акбар“ (Бог је велик). Специјалци су упали у дворану и евакуисали преживеле у публици. Одговорност за ове нападе преузела је групација Исламска држава. Председник Франсоа Оланд је најавио немилосран рат Француске против терориста. Министар иностраних послова Бугарске Данијел Митов, премијер Бојко Борисов и председник Росен Плевнелијев су ове атентате оквалификовали као „варварски нехумани чин, уперен против принципа који су легло и темељи савремене демократије“. Бугарска новинарка Елена Јончева је овај немили догађај окарактерисала као наставак атака на магазин „Шарли Ебдо“. По њеним речима овај датум није случајно изабран зато што су напади изведени уочи инвазије Турске у северној Сирији и нове конференције о Сирији, која се данас одржава у Бечу.

Напад на новинаре часописа „Шарли Ебдо“ је показао да у Европи постоји континуиран ризик од терористичких чинова. И ако је после њих ЕУ  била на раскршћу, након ове ноћи ужаса она се мора определити којим путем да крене. Да ли ће и даље бити толерантан заштитник избеглица, које долазе са Блиског истока и из Африке или ће најзад донети категоричан став у прилог решавања кризе. Сам опстанак Уније зависи од исхода рата са Исламском државом и решавања избегличког проблема. ЕУ и даље сматра да је конфликт на Блиском истоку локалане природе због чега не постоји опасност да се прошири на европски континент. После два напада на тековине европске цивилизације очекујемо да ће се нешто ипак променити. Ми ћемо са своје стране поставити овакво питање: Шта би било кад бисмо ми били следећи на удару терориста? Да ли смо припремљени да се одбранимо ако нас неко нападне и пре свега јесмо ли у стању да такав терористички чин спречимо? Како полицајци који већ више дана протестују брину о безбедности грађана у земљи? Некако брзо смо заборавили да је и Бугарска ушла у видокруг терориста. 18. јула 2012. године после атентата на  аеродрому у Бургасу погинуло је седам особа. Након истраге која је потрајала прилично дуго времена окривљена је либанска групација Хезболах, а затим је све  пало у заборав. Дискусија о спремности обавештајних служби да се носе са таквим кризама такође је  одржана наврат-нанос и опет се продужило све по старом. Можда ће и овога пута бити исто. Неколико недеља напади ће бити у жижи пажње, бићемо солидарни са судбином Француске у овом за њу тешком моменту и са начином на који ће она одговорити на овај масакр после чега ће све пасти у заборав због неке нове интригантне локалне сензације. Али питања остају без одговора… Бар за оне који стварно очекују одговоре, а не утркују се једино за рејтинг.

Превела: Ана Андрејева