Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

ММФ: Бугарска треба да уведе строжу контролу над трошковима

БНР Новини
Фотографија: архива

Мисија Међународног монетарног фонда посетила је Бугарску од 4. до 9. новембра и размотрила са бугарским властима тренутни привредни развој и перспективе пред земљом. Једна од основних препорука Фонда Бугарској везана је за политику владиних трошкова. Према експертима ММФ, у 2016. години земља треба да уведе строжу контролу над трошковима владе како би постигла зацртане фискалне циљеве и буџетски дефицит свела на жељених 2 посто бруто домаћег производа.

По мишљењу Фонда, Бугарска је, упркос бољим приходима у државну благајну, пропустила прилику да у 2015. години редукује фискални дефицит и он ће достићи 3,3 посто БДП-а. Са своје стране, власти су недавно као образложење за велике државне трошкове навеле расходе за реализацију европских пројеката и неспособност неких од министарстава да, у складу са препорукама, смање трошкове за особље, што је и сам министар Горанов ових дана потврдио. Корак назад у политици редуковања државних трошкова представља и реформа у Министарству унутрашњих послова и одбране која већ неко време тапка у месту. Бугарске власти су подлегле притиску запослених у МУП и повукле све планиране реформе које су се тицале основних бенефиција у сектору. Штавише, Државним буџетом за 2016. предвиђено је да ће Министарству унутрашњих послова бити додељено додатних 40 милиона евра. Више средстава ће добити и образовање, здравство. По речима руководиоца мисије ММФ Мишела Шенона, у 2015. години бугарска привреда ће забележити умерени раст од око 1,7 посто што је близу нивоа у 2014. Главни покретач раста у овој години су извоз и боље искоришћавање средстава из европских фондова. По мишљењу експерата, позитиван утицај на привредни раст следеће године ће имати очекивано повећање унутрашње потрошње. С друге стране, у последњих пар година јавни дуг Бугарске је у сталном порасту и земља је још увек далеко од ниских нивоа дефицита забележених 2009. године. Улазак земље у тзв. дужничку спиралу довео је однос јавног дуга према БДП до читавих 27 посто. И упркос томе, што је овај показатељ један од најнижих у Европској унији, бугарске власти морају да предузму балансирајуће мере како би се спречило даље гомилање дуга. Из ММФ су се поново осврнули на главне слабе тачке бугарске привреде које су повезане са пензијским и здравственим системом, а исто тако и са енергетиком. С тим у вези се препоручују нове мере контроле приликом одобравања инвалидских пензија како би се ограничиле злоупотребе финансијских средстава из бугарских осигуравајућих фондова. Не може остати непримећен нагли раст броја инвалидских пензија – према подацима Националног завода за статистику, у последњих 15 година њихов број се утростручио. Дефицит који стално расте у Националној електричној компанији представља потенцијални ризик по националну економију и Фонд препоручује да земља предузме хитне мере за смањење нагативног биланса у области енергетике. Међу препорукама Фонда су и предузимање ефикаснијих мера за побољшање пословног окружења и успешнију борбу против корупције што би имало позитиван ефекат на стране инвестиције.

Што се банкарског сектора тиче, редовна мисија ММФ је мишљења да ће увођење Европске директиве за преструктурисање кредитних институција имати позитиван ефекат и да се њена примена одвија по плану. Фонд је позитивно оценио и предстојећу у 2016. години процену квалитета актива у бугарском банкарском сектору.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хесус Кабајеро – Менaџер године у Бугарској за 2024. годину

Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..

објављено 5.11.24. 09.19

Бугарска потписала уговор о новим нуклеарним капацитетима с компанијама „Вестингхаус“ и „Хјундаи“

НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..

објављено 4.11.24. 14.31

Европски модел субвенционисања нарушава пољопривредну производњу у земљи

За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..

објављено 31.10.24. 09.43