Бугарски народ има једне од најстаријих очуваних традиција у Европи и било би штета да их не пренесемо на будуће генерације. За ентузијасте из Асоциације за развој уметности и заната-7 неговање националних традиција је постало главни циљ и мисија. Сваке године они откривају више десетина мајстора заната, уметника, народних извођача и истраживача фолклора из свих крајева наше земље. Идеја је да се додељивањем годишње награде „Чувар традиција“ скрене пажња јавности и институција на људе који су се посветили неком хобију или професији који су везани за народне традиције. „Нико не сумња у улогу ових стваралаца који својим радом доприносе очувању бугарског националног идентитета“, сматрају оснивачи награде.
Сваки стваралац, па чак и сваки грађанин може бити номинован за ово престижно одликовање, ако је оставио трајан траг у бугарској култури и ради на очувању бугарског духа и националних традиција у различитим областима. Оно се додељује у разним категоријама: фолклор, занати, ликовна уметност, традиционална кухиња, личност, организација и насељено место. У свакој појединој категорији стручни жири оцењује предлоге и одабира најбоље. Најцењеније су личности које не само што негују традиције, него их промовишу и шире и подстичу на стварање нових духовних и материјалних вредности. Типичан пример у том погледу је Росица Станева из града Павликени. Она је почела да тка на разбоју пре само 4 године, али већ учествује на различитим фестивалима. Росица Станева је своје занатске вештине и искуство пренела многим младим људима. Уосталом, у Бугарској има много људи попут ње који су посвећени традицији.
„Чувари традиција су прави Бугари, каже Маријета Неткова, члан Асоциације за развој уметности и заната-7 и мајсторица уметничког текстила која се бави израдом предмета от коже и малих скулптура од вуне. – Порука наше иницијативе је да свако од нас открије у себи чувара традиције да би се осетио поносним што је Бугарин. Бугари доприносе развоју светске културе и ми се морамо интересовати за то. Традиција је жива када се преноси са човека на човека, са колена на колено. Нажалост, многи чувари традиције остају непримећени и не добијају јавно признање за свој рад и допринос. Иако често запостављани, они су прави ствараоци и имају непоновљив таленат у различитим областима. У своје ауторске радове занатлије уносе срце и душу, у њима су садржане њихове личне порукелепоте, вредности, поетског осећаја живота, разноврсности људских искустава, богатства народног стваралаштва. Стари уметнички занати као што су резбарство, филигранство, златарство, иконопис, грнчарство, ћилимарство, ткање, везање, израда предмета од коже и још многи други, који су одраз традиционалних знања, носе дух давних времена, посебан креативни набој и топлину, дух бугарског народа. Кроз њих је сачувана вековна традиција која долази до изражаја у орнаментици и стилу мајстора. Занат се преноси са родитеља на децу, он се не може научити из књига и филмова на интернету. Мајстор може да вам покаже неке тајне свог заната, како се организује занатска производња или комуницира са муштеријама.“
Део иницијативе „Чувар традиција“ је национални округли сто посвећен школама у којима постоје одељења уметничког смера. Чланови Асоциације за развој уметности и заната-7 настоје да представљају достигнућа њихових ученика да би указали на важност подстицања изучавања уметности и заната у школама. 13-годишња Ива Котева, ученица 144. средње општеобразовне школе „Народни будитељи“ у Софији, била је једна од номинованих за награду „Чувар традиција“ у категорији „Фолклор“. Њен наступ је изазвао дивљење публике.
„Моја наставница је народна певачица Бинка Добрева, каже Ива Котева. - Учествовала сам на многим фолклорним такмичењима, имам и награде. Осећам се повезаном са традицијама, јер желим да подстакнем што више људи да се поносе тиме што су Бугари и да у себи сачувају тај осећај. Моји школски другови ме подржавају, а мислим да су већ чак и деца у Софији пуно заволела бугарске народне песме и да се поносе њима. Најснажније осећам везу са традицијама када се враћам у село Борино, у Родопима. Тамошњи људи ме знају, а сећају се и мог деде који је оснивач народног оркестра „100 каба гајди“, једног од феномена Родопског краја.“
Превела: Марина Бекријева
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..
У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..
Током предстојећег викенда црвено вино тeћи ће бесплатно са две сеоске чесме у Делчеву. Смештено под обронцима планине, ово сеоце које припада општини Гоце Делчев већ одавно се сврстало у туристичке атракције захваљујући својој древној архитектури и..