Нема ничег лепшег од тога почети дан са осмехом. Пре доба интернета на којем су данас доступне бројне шале, дозу хумора сваког дана доносиле су карикатуре у листовима. Стара кинеска пословица каже: "Једна слика вреди више од хиљаду речи" и мада широм света тираж штампе опада, карикатуре још живе. Доказало је то и интересовање према Балканском фестивалу осмеха чији је циљ да прикаже наш, балкански смисао за хумор.

Юлијан Станкулов – уметнички директор фондације „Имеон-Балкан” /„Имеон-Балкани”/, која је организатор Фестивала, прича о идеји изложбе карикатура:

Прошлог лета смо организовали први „Летњи фестивал осмеха”, а овај Фестивал је Балкански. Идеја је да видимо чему се смеју људи на Балкану. Учествује 30 аутора карикатура из 9 балканских земаља. Посетиоци имају прилику да виде преко 120 дела. Најбоље је што све може бити предмет карикатуре – она пружа могућност изразити своје мисли и рећи истину кроз осмех. Моја омиљена карикатура је та која се нашла на транспарентима. Њен аутор је Ивајло Цветков. Пошто је Бугарска домаћин фестивала определили смо да се на транспаренту нађе управо дело нашег карикатуристе. Од посебног значаја је и чињеница, да упркос ономе што се десило у Француској, карикатуристи и даље имају храброст да говоре истину кроз карикатуру.

Све карикатуре укључене у изложбу приказују актуелне проблеме и особине нашег, балканског карактера. На једној од њих видимо баку која у дворишту своје сеоске куће избеглице дочекује мотиком, на другој је приказана политика чија су уста залепљена новчаницом од 500 евра и она ћути...

Описати јучерашње догађаје на озбиљан, али истовремено и оштроуман начин, а при томе никога не увредити права је вештина коју мало људи поседује. Карикатуристи својим оштрим умом и оштром оловком на непоновљив начин документују историју на нашим просторима. Александар Божинов (1878-1968), један од отаца бугарске карикатуре, је рекао: „Карикатура мора да буде пре свега уметност, уметничко дело. Као таква, она не сме бити вулгарна, нити увредљива. Ја сам против крви. И ако постоји нека моја драстична карикатура, на којој сам приказао неки крвави догађај, то не значи да сам ја против места на коме се то десило, већ да сам против примењених метода, против конкретних радњи.”

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Силвија Петрова, „Имеон-Балкани”