У 2015. години бугарска економија ће забележити раст између 1,5% и 2,6%, изјавио је финансијски аналитичар листа „Капитал“ Николај Стојанов на економском форуму Next Year's Business Plan, који је одржан 17. новембра у Софији. На позадини високих резултата у трећем кварталу, те економске прогнозе можда су чак мало конзервативне и раст може да буде изнад прогнозираног, подвлачи Стојанов. С друге стране, пословни планови локалних компанија могу да буду исувише експанзивни и оптимистички, уколико власт одједном не начини нагли и неочекивани заокрет, који може да побрка сваки развојни бизнис план, рекао је још он:
„2015. година је посебна са економске тачке гледишта, јер је неколико чинилаца одиграло улогу јаког ветра у леђа за економију и стимулисало њен већи раст. С једне стране, то су ниске цене горива и сировина које су подстакле локалну економију, која пак је изузетно зависна од увоза горива. С друге стране, потези Европске централне банке у правцу извесног ослобађања монетарне политике довели су до снижавања камата и на тај начин бизнис и влада су били у стању да се финансирају јефтинијим капиталом. Слаби евро је други основни чинилац који је у великој мери помогао бугарски извоз. И мада нисмо видели неку посебну активност на кредитном тржишту, имали смо неко преструктурирање и предоговарање кредита у правцу снижавања камата, тако да су представници појединих бизнис грана удахнули гутљај ваздуха.“
Раст економије помогло је и неко осветљавање локалне економије, али према Стојанову наша земља не може да очекује да се то наставља истим темпом сваке године и администрација да побољшава своју делатност и ефикасност истим корацима. Већина фактора који су били повољни за развој економије су спољни и нису резултат неких конкретних мера предузетих од бугарских власти, или пак конкурентних предности створених у оквиру самих компанија. Неки од њих ће се наставити и у 2016. години, вероватно са благо стишавајућим се темпом. Према Николају Стојанову пре или касније тај ветар у леђа или скупина повољних чинилаца ће ослабити. Истовремено се назире олуја на хоризонту попут успоравања кинеске економије и очекиваних економских падова тржишта у развоју. С друге стране, ове године нису се обистинила очекивања аналитичара да ће Савезне резерве САД повећати камате које су сада практички сведене на нулу, али ће се то без сумње десити и инвестиције у америчке активе ће постати атрактивније. Уколико Савезне резерве подигну камате, америчка валута ће допунски поскупети, што, са своје стране, ће начинити скупљим и бугарски увоз роба, услуга и сировина у доларима. Трећа велика опасност могу да постану још увек нерешени дужнички проблеми у зони евра, казао је Николај Стојанов и додао:
„2015. је створила могућности за Бугарску да се прилагоди већем делу постојећих ризика, али, на жалост, наша земља у већој мери то није искористила. Испуњење буџета за 2015. је боље од оног у кризним годинама, али, у ствари, буџетска консолидација није владин циљ и реално крајем године буџет ће личити на прошлогодишњи. Сви добри учинци из ове године нису искоришћени нити за редуковање јавног дуга, нити за спровођење значајних реформа. То је постало јасно и последњих недеља када је влада одустала од своје намере да окреше привилегије запослених у МУП-у и Министарству одбране.“
Према Николају Стојанову неколико фактора ће ограничавати могућности већег раста у 2016. години. На почетку новог програмског периода искоришћавање европских средстава ће бити много спорије. С друге стране, обнављање тржишта рада још увек је крхко и тај чинилац може да се претвори у јак мотор локалне економије. Кредитирање такође неће имати позитиван ефекат на економију, због предстојећих стрес тестова и провера квалитета актива у банкама који ће одузети капацитет и ресурс финансијских институција.
Превод: Александра Ливен
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за..